.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 582/2015
10.12.2015. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca I.M. iz M., čiji je punomoćnik V.S., advokat iz K., protiv tuženog J.S. DOO iz K., čiji je punomoćnik P.P., advokat iz K., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2272/14 od 10.10.2014. godine, u sednici održanoj 10.12.2015. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2272/14 od 10.10.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kruševcu P1 957/13 od 27.03.2014. godine stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev pa je poništeno rešenje direktora tuženog od 17.06.2013. godine o otkazu ugovora o radu tužiocu, kao nezakonito i obavezan tuženi da tužioca vrati na rad; stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka plati 52.500,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2272/14 od 10.10.2014. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kruševcu P1 957/13 od 27.03.2014. godine u delu stava prvog izreke kojim je obavezan tuženi da tužioca vrati na rad, kao i u stavu drugom izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog. Po odluci tuženog od 16.03.2013. godine tužiocu je prestao radni odnos, ali ova odluka je poništena pravosnažnom presudom zbog propuštanja P1 351/13 od 29.05.2013. godine. U postupku izvršenja ove presude tuženi je pozivao tužioca da se vrati na rad, pa je smatrao da se tužilac neopravdano ne javlja na rad zbog čega je 17.06.2013. godine doneo sporno rešenje o otkazu ugovora o radu na osnovu člana 179. tačka 5. Zakona o radu (nevraćanje na rad u roku od 15 dana od isteka neplaćenog odsustva ili mirovanja radnog odnosa), a istog dana 17.06.2013. godine tuženi je doneo upozorenje br. 03/13 da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu, pa je oba akta istovremeno dostavio tužiocu.
Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi obavezali tuženog da tužioca vrati na rad.
Članom 191. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 i 61/05) propisano je da ako sud donese pravnosnažnu odluku kojom je utvrđeno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, sud će odlučiti da se zaposleni vrati na rad, ako zaposleni to zahteva.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, tužilac je zahtevao vraćanje na rad, pa kako je pravnosnažnom odlukom suda utvrđeno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, tuženi poslodavac je u obavezi da tužioca vrati na rad.
Stoga su neosnovani revizijski navodi da je pobijanom odlukom pogrešno primenjeno materijalno pravo.
Naime, predmet spora u ovoj parnici je bio poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanje na rad. Prvostepeni sud je poništio kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu od 17.06.2013. godine, zbog čega je usvojio i zahtev za vraćanje na rad. Tuženi u žalbenom postupku nije osporavao prvostepenu odluku u delu kojim je poništeno navedeno rešenje, već samo u delu za vraćanje na rad. Kako je u smislu citiranog člana 191. stav 1. Zakona o radu, pravna posledica nezakonitog prastanka radnog odnosa reintegracija zaposlenog (vraćanje na rad), te kako je tužilac postavio zahtev za vraćanje na rad i ovaj zahtev je usvojen. U takvoj situaciji nisu od uticaja činjenice i okolnosti nastale povodom prethodnog rešenja o otkazu ugovora o radu od 16.03.2013. godine i izvršenja presude kojom je to rešenje poništeno, na koje tuženi ukazuje u reviziji.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.
