Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Biljane Dragojević i Slađane Nakić- Momirović, članova veća, u parnici tužioca Ž.V. iz P., čiji je punomoćnik advokat B.G. iz N.B., protiv tuženog A.B. AD iz B., čiji je punomoćnik advokat I.J., iz B., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 br.2689/11 od 20.11.2013. godine, u sednici održanoj 23.12.2015. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 br.2689/11 od 20.11.2013. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3095/10 od 17.02.2011. godine, usvojen je tužbeni zahtev i poništeno je rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu br.808 od 16.06.2006. godine kao nezakonito (stav 1). Utvrđeno je da je tužba povučena u pogledu zahteva za vraćanje tužioca na rad (stav 2). Tužiočev predlog za određivanje privremene mere vraćanjem na rad na ranije radno mesto je povučen (stav 3). Tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove postupka od 42.500,00 dinara (stav 4).

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 br.2689/11 od 20.11.2013. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom i četvrtom izreke. Odbijen je tužiočev zahtev za naknadu troškova sastava odgovora na žalbu.

Tuženi je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonskih razloga.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 401. stav 2. tačka 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. važećeg ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11...55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tuženog nedozvoljena.

U spisima ove parnice postoji osnovno punomoćje tuženog od 18.07.2006. godine izdato advokatima Advokatske kancelarije D.,B. & P., koje je dostavljeno uz odgovor na tužbu. U punomoćju je dato ovlašćenje za šest imenovanih advokata da zastupaju pojedinačno ili zajednički tuženu banku u ovom predmetu. Među njima je advokat I.J., koji je u presudama označen kao punomoćnik tuženog i kome je vršena dostava, a u toku parnice je na raspravama najčešće zastupao tuženog. Isto punomoćje sadrži i posebno ovlašćenje označeno kao „saglasnost“ da imenovane advokate mogu sa istim ovlašćenjima da zastupaju tri advokatska pripravnika te advokatske kancelarije navedena po imenu i prezimenu. Među advokatskim pripravnicima označen je i A.M.. U toku parnice je za zastupanje tuženog izdato i zameničko punomoćje advokatu S.R. iz iste kancelarije.

Reviziju protiv pravnosnažne drugostepene presude je u ime tuženog kao punomoćnik sačinio, potpisao i stavio svoj pečat advokat A.M.. Međutim, za ovog advokata u spisima ne postoji ni posebno ni zajedničko punomoćje za zastupanje tuženog ali ni punomoćje povodom izjavljivanja revizije.

Odredbom člana 84. stav 2. ZPP, propisano je da stranku mora zastupati advokat u postupku po reviziji i zahtevu za zaštitu zakonitosti. Ovde punomoćje određuje stranka, koja po svojoj dispoziciji ovlašćuje punomoćnika da preduzima pojedine određene radnje ili sve radnje u postupku (član 88. stav 1. i 2). Punomoćnik advokata može zamenjivati i advokatski pripravnik koji je kod njega zaposlen ako je stranka tako odredila u punomoćju, saglasno odredbi člana 88. stav 3. ZPP, kao što je to učinjeno u konkretnom slučaju. Kada punomoćje izdato advokatu ne sadrži bliže određene radnje zastupanja stranke, za određivanje obima njegovog punomoćja primenjuju se opšta procesna ovlašćenja koja su propisana i sadržana u odredbama člana 89. ZPP. U stavu prvom pod tačkom 1. ovog zakonskog člana sadržano je i ovlašćenje na izjavljivanje revizije kao pravnog leka protiv sudske odluke. Punomoćje stranka izdaje u pisanom obliku (član 91. ZPP). U vršenju svoje delatnosti, prilikom zastupanja stranke u postupku, advokat je dužan da na svaku ispravu, dopis ili podnesak koji je sastavio stavi svoj potpis i pečat, kako je to propisano odredbom člana 29. stav 5. Zakona o advokaturi („Sl. glasnik RS“, broj 31/11).

U vreme zasnivanja ove parnice A.M. je bio advokatski pripravnik ovlašćen da, prema sadržini punomoćja tuženog, u skladu sa zakonom zamenjuje advokate iz advokatske kancelarije u kojoj je zaposlen, u vršenju radnje zastupanja tuženog u postupku. Prema izričitoj sadržini odredaba člana 84. stav 2. i člana 401. stav 2. tačka 2. ZPP, advokatski pripravnik nije ovlašćen da zastupa stranku u postupku po reviziji. To znači da ne može ni da se potpiše na izjavljenoj reviziji kao punomoćnik stranke jer nije advokat.

Iz stanja u spisima proizilazi da je raniji advokatski pripravnik A.M. postao advokat iste advokatske kancelarije, i on je u tom svojstvu u ime tuženog sačinio i potpisao izjavljenu reviziju. To je, međutim, učinio bez punomoćja kojim bi ga tuženi ovlastio na zastupanje u parnici odnosno na izjavljivanje revizije. Pri tome, postojeće punomoćje iz ranijeg perioda kojim tuženi ovlašćuje isto lice u svojstvu advokatskog pripravnika da zamenjuje advokate, njegove punomoćnike, i da ga zastupa sa istim ovlašćenjima u parnici, ne važi za izjavljivanje revizije, bez obzira na činjenicu što je to lice u međuvremenu steklo status advokata.

Kako advokat koji je u ime tuženog izjavio reviziju nema punomoćje sa ovlašćenjem na podnošenje revizije, revizija je nedozvoljena u smislu člana 401. stav 2. tačka 1. ZPP. Takvu reviziju odbacio je Vrhovni kasacioni sud, budući da to nije učinio prvostepeni sud, primenom člana 404. u vezi člana 401. stav 1. ZPP. Zato je odlučeno kao u izreci rešenja.

Predsednik veća-sudija

Ljubica Milutinović,s.r.