Predmet tužbenog zahteva je isplata dodatka na platu po osnovu dežurstva van radnog vremena (pripravnosti) u periodu od 19.04.2018. do 02.09.2020. godine. Po oceni Vrhovnog suda, nema razloga koji ukazuju na potrebu razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, bez obzira na izmene važećeg Zakona o policiji („Službeni glasnik RS“ broj 6/26, 24/18, 87/2018) u odredbama člana 156. st.2. i 3. (izmenom u broju 24/18 od 26.03.2018. godine) i člana 187. Zakona o policiji (izmenom u broju 87/2018 od 13.11.2018. godine) koje na drugačiji način regulišu način i formu određivanja pripravnosti (uređenu Pravilnikom o pripravnosti za rad - „Službeni glasnik RS“ br.16/17 od 27.02.2017. godine).

Naime, pobijana drugostepena presuda kojom je odlučeno o pravu na dodatak na platu po osnovu pripravnosti doneta je u skladu sa pravnim shvatanjem Vrhovnog suda izraženom u više revizijskih odluka, da tužilac kao policijski službenik ima pravo na uvećanje plate po osnovu pripravnosti za raniji period u smislu člana 147a stav 1. Zakona o policiji („Sl. glasnik RS“, br.101/05...64/15) koji policijskom službeniku priznaje pravo na ostvarivanje dodatka na platu i za dežurstvo van radnog vremena (pripravnost), kao i na osnovu člana 12. Posebnog kolektivnog ugovora za policijske službenike („Sl. glasnik RS“, br.22/15...7/19). To pravo mu pripada i na osnovu važećeg Zakona o policiji („Sl. glasnik RS“ broj 6/2016, sa izmenama u brojevima 24/2018, 87/2018) na osnovu noveliranih člana 156. stav 2. i 3. i člana 187, a u vezi odredbi citiranog Pravilnika o pripravnosti za rad, u konkretno utvrđenoj činjeničnoj situaciji kada je primenom pravila o teretu dokazivanja iz člana 231. ZPP, tužilac dokazao da je u navedenom vremenskom periodu bio pripravan (u stanju potrebnog stepena spremnosti) po usmenom nalogu neposrednog rukovodioca, a da tužena nije dokazala suprotno (da mu takav usmeni nalog nije izdat i da nije bio pripravan) bez obzira na novoustanovljenu obavezu tužene citiranim odredbama noveliranog Zakona o policiji, da se u situaciji određivanja pripravnosti policijskih službenika donosi poseban raspored rada ili pisani nalog od strane neposrednog rukovodioca, a s obzirom na to da postoji izuzetno i mogućnost izdavanja usmenog naloga (sa obavezom izdavanja obrazloženog pisanog naloga u roku od 24 časa).

Iz navedenih razloga, nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj pravnoj stvari prihvati odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, zbog čega je na osnovu člana 404. ZPP, Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate naknade na ime dodatka na platu po osnovu pripravnosti podneta je 02.09.2020. godine, a vrednost predmeta spora je 123.553,78 dinara, koji iznos ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora ne prelazi novčani cenzus za dozvoljenost revizije, to je Vrhovni sud našao da revizija tužene nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu izloženog, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća-sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković