Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Dragane Mirosavljević i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Dimitrijević, advokat iz ..., protiv tuženog „Wiener Stadtische osiguranje“ a.d.o. Beograd, čiji je punomoćnik Vladimir Gavrilović, advokat iz ..., radi isplate razlike zarade, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3394/21 od 08.12.2021. godine, u sednici održanoj 22.06.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3394/21 od 08.12.2021. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3394/21 od 08.12.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 560/18 od 14.04.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezan tuženi da tužilji na ime razlike između isplaćene i pripadajuće zarade u visini minimalne zarade, za period od januara 2015. godine do decembra 2016. godine, isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose bliže određene ovim stavom izreke, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki mesečni naznačeni iznos počev od 29.03.2021. godine do isplate, dok je tužbeni zahtev tužilje u delu potraživanja zakonske zatezne kamate na napred navedene dosuđene mesečne iznose razlike zarade za period od 15. dana u tekućem mesecu za prethodni mesec do dana 29.03.2021. godine, odbijen kao neosnovan. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime troškova postupka isplati ukupan iznos od 107.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3394/21 od 08.12.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u usvajajućem delu stava prvog izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je odluka o troškovima postupka sadržana u stavu drugom izreke iste presude, tako što je obavezan tuženi da tužilji naknadi troškove postupka u iznosu od 101.000,00 dinara, dok je zahtev tužilje za naknadu troškova postupka preko tog iznosa do iznosa dosuđenog prvostepenom presudom od ukupno 107.000,00 dinara odbijen, kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tuženi zbog pogrešne primene materijalnog prava, radi ujednačavanja sudske prakse i sa predlogom da se o istom odlučuje primenom odredbe člana 404. ZPP.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11...18/20), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, s obzirom da se revizijom osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva za isplatu tužilji razlike zarade do visini minimalne zarade, su zasnovane na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava. Pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, pa ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovom sporu podneta je 14.02.2018. godine, a vrednost pobijanog dela novčanog potraživanja je 454.588,78 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić