Prema do sada utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tužene na osnovu ugovora o radu od 01.11.2009. godine. Nakon izbora za ... SO Bela Palanka, tužiočev radni odnos mirovao je počev od 05.06.2012. godine. Tužilac je razrešen sa funkcije ... rešenjem SO Bela Palanka od 25.11.2013. godine, a rešenjem tužene br. .. od 16.12.2013. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu. Presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev2 171/17 od 18.05.2017. godine, preinačene su presuda Apelacionog suda u Nišu Gž1 3383/16 od 14.09.2016. godine i presuda Osnovnog suda u Pirotu P1 130/14 od 14.09.2016. godine, tako što je poništeno rešenje tužene br. .. od 16.12.2013. godine i tužena obavezana da tužioca vrati na rad počev od 18.05.2017. godine. U postupku izvršenja presude Rev2 171/17, tužena je 21.08.2018. godine donela rešenje kojim sprovodi sudsku odluku, tužioca vraća na rad i priznaje mu sva prava na radu počev od dana donošenja presude Rev2 171/17– 18.05.2017. godine. Međutim, oporenim rešenjem br. .. od 05.09.2018. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu na osnovu člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu zbog toga što je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci, a zbog učinjenog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u pomaganju iz člana 359. stav 1. u vezi člana 35. i 30. Krivičnog zakona. Prema sadržini rešenja, tužilac je pravnosnažno osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci presudom Osnovnog suda u Pirotu K br.334/14 od 14.09.2016. godine, koja je potvrđena presudom Višeg suda u Pirotu Kž 215/16 od 28.12.2016. godine, a osuđujuća krivična presuda postala je pravnosnažna 28.12.2016. godine, dok je tužiocu je radni odnos prestao 05.07.2017. godine danom donošenja rešenja Vrhovnog kasacionog suda KZZ 674/2017, koje je doneto u istom krivičnom postupku, a u toku postupka je utvrđeno da je po toj presudi, tužilac stupio na izdržavanje kazne 05.03.2018. godine.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev, nalazeći da nisu nastupili uslovi za prestanak radnog odnosa iz člana 176. stav 1. tačka 3. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br.24/2005...75/2014), jer je po oceni sudova vreme tužiočeve odsutnosti sa rada zbog izdržavanja kazne kraće od šest meseci, računajući od 21.08.2018. godine, kada je tužena donela odluku o vraćanju tužioca na rad po pravnosnažnoj sudskoj odluci, pa do planiranog isteka kazne (05.11.2018. godine).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se revizijom tužene ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Tužiocu je otkazan ugovor o radu od strane poslodavca, na osnovu odredbe člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu.

Odredbom člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje i to ako je pravnosnažno osuđen za krivično delo na radu ili u vezi sa radom.

Ovaj otkazni razlog je fakultativan i isti može ali ne mora biti upotrebljen od strane poslodavca. U konkretnom slučaju poslodavac je osporeno rešenje doneo primenom ovog otkaznog razloga – po čl. 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu, te nije u pitanju otkazni razlog za prestanak radnog odnosa zaposlenom nezavisno od njegove volje i volje poslodavca (po sili zakona) po čl. 176. stav 1. tačka 3. Zakona o radu, kako su to pogrešno zaključili nižestepeni sudovi.

Naime, osporeno rešenje doneto je na osnovu člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu, što znači da sadrži pravni osnov prestanka radnog odnosa kao i navod da je tužilac izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja u pomaganju iz čl. 359. stav 1. u vezi čl. 35. i 30. Krivičnog zakonika, za koje delo je pravnosnažno osuđen na kaznu zatvora od 8 meseci, a presudom Osnovnog suda u Pirotu K. br. 334/14 od 14.09.2010. godine (koja je potvrđena presudom Višeg suda u Pirotu Kž 215/2016 od 28.12.2016. godine i rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Kzz 674/17 od 05.07.2017. godine).

U sporu iz radnog odnosa sudovi zakonitost osporenog rešenja cene sa stanovišta pravilne primene materijalnog prava, pravilnosti sprovedenog postupka i činjeničnog stanja iz osporenog rešenja.

Nižestepeni sudovi su u konkretnom slučaju odlučili pogrešnom primenom materijalnog prava, kada su zakonitost pobijanog rešenja cenili na osnovu odredbe člana 176. stav 1. tačka 2. Zakona o radu, obzirom da je pobijano rešenje – otkaz od strane poslodavca, doneto primenom člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu, po kom osnovu se mora ceniti zakonitost istog.

Zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje je ostalo nepotpuno utvrđeno, zbog čega nema uslova za preinačenje presuda od strane ovog suda, jer je ostalo neutvrđeno da li je tužilac krivično delo za koje je pravnosnažno osuđen i zbog koga mu je otkazan ugovor o radu, učinio na radu i u vezi sa radom kod poslodavca – tuženog, ili ne. Ovo sa razloga što u spisima predmeta nema krivične presude, a iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je tužilac bio u radnom odnosu kod tužene počev od 01.11.2009. godine, a da mu je nakon izbora za ... SO Bela Palanka radni odnos kod tužene mirovao počev od 05.06.2012. godine do 25.11.2013. godine.

Sa iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 416. stav 2. ZPP usvojio reviziju tužene, ukinuo nižestepene presude i predmet vratio na ponovno suđenje prvostepenom sudu, koji će, imajući u vidu primedbe izložene u ovom rešenju, u ponovnom postupku otkloniti ukazane nedostatke i doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka, obzirom da ista zavisi od konačnog ishoda parnice.

Sa iznetih razloga odlučeno je kao u izreci rešenja.

Predsednik veća – sudija

Marina Milanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić