Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1735/22 od 19.09.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Lazarevcu P1 158/20 od 20.04.2022. godine, u stavu drugom, četvrtom, šestom i sedmom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11…18/20, 10/23 – drugi zakon u daljem tekstu ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Predmet tražene pravne zaštite je isplata naknade troškova na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora. O ovom pravu tužioca nižestepeni sudovi su odlučili uz zaključak da je naknada troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora obračunata zajedno sa naknadom troškova ishrane u toku rada u skladu sa odredbama Kolektivnog ugovora tuženog, kako je to utvrdio sudski veštak, osim za mesece koji su dosuđeni u izreci, pozivajući se da šifre za obračun zarada koje se formiraju u programu za obračun zarade predstavljaju akt ekonomske, odnosno matematičke tehnike, a ne pravni akt, pa da je u preostalom delu neosnovan tužbeni zahtev tužilaca. Shodno tome, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP za dozvoljenost revizije tužilaca, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 441. ZPP, revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu iz radnog odnosa dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP.

Dakle, u sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinsko-pravnim sporovima koji se odnose na novčana potraživanja.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbe su podnete 12.03.2020. godine i 26.05.2020. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela kojim je odbijen tužbeni tužilaca iznosi i to u odnosu na AA u iznosu od 145.700,00 dinara, u odnosu na BB u iznosu od 140.900,00 dinara i u odnosu na VV u iznosu od 155.200,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskom sporu iz radnog odnosa koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela u odnosu na tužioce ponaosob na ime glavnog tužbenog zahteva ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, to je Vrhovni sud našao da revizija tužilaca nije dozvoljena primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić