Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a ni druge bitne povrede propisane odredbom člana 407. stav 1. tačka 3. istog Zakona, na koje revident u reviziji neosnovano ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je kod tužene bila u radnom odnosu na neodređeno vreme, počev od 24.04.2009. godine, na radnom mestu spremačice. Rešenjem v.d. direktora tužene br. .. od 30.08.2019. godine, tužilji je, kao tehnološkom višku u postupku racionalizacije, prestao radni odnos 30.08.2019. godine, uz isplatu otpremnine u pripadajućem iznosu. Žalba koju je tužilja izjavila protiv tog rešenja Upravnom odboru tužene 11.09.2019. godine, odbijena je rešenjem tog organa br. .. od 25.09.2019. godine. SO Žitorađa je donela 31.03.2019. godine Odluku br. 101-510/2019-01 o izmeni Odluke o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u svakom organizacionom obliku u sistemu lokalne samouprave za 2017. godinu, kojom je broj zaposlenih za tuženu limitiran na 30 izvršilaca. Ta Odluka doneta je na osnovu Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru (''Službeni glasnik RS'', br. 65/15 ... 95/18) i Odluke o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu državnih organa, sistemu javnih službi, sistemu autonomne pokrajine i sistemu lokalne samouprave za 2017. godinu (''Službeni glasnik RS'', br. 61/17 ... 102/18). Upravni odbor tužene doneo je Elaborat o rešavanju tehnološkog viška i usklađivanju sa Odlukom SO Žitorađa o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu lokalne samouprave za 2017. godinu, tako što je od ukupno 32 zaposlena tehnološkim viškom proglašena dva zaposlena i to jedan zaposleni na radnom mestu ''vozač'' i jedan zaposleni na radnom mestu ''spremačica'' (od ukupno tri zaposlena). V.d. direktora tužene je 27.06.2019. godine doneo rešenje o formiranju tročlane komisije sa zadatkom da obavi rangiranje zaposlenih na radnom mestu vozača i spremačice, sačini rang listu, sačini izveštaje o obavljenom rangiranju i u pisanom obliku ga dostavi direktoru ustanove najkasnije do 05.07.2019. godine. Po sprovednom bodovanju, komisija je sačinila rang listu 30.07.2019. godine, na kojoj je tužilja dobila 31 bod, dok su preostale dve spremačice dobile 33, odnosno 39 bodova. Žalba tužilje izjavljena na rang listu odbijena je aktom komisije od 28.08.2019. godine. Pravilnikom tužene br. 1266 od 14.09.2018. godine o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, radno mesto ''spremačica'' bilo je sistematizovano za tri izvršioca. Izmenom i dopunom tog Pravilnika br. 857 od 19.07.2019. godine, za koje je pribavljena prethodna saglasnost Upravnog odbora tužene i naknadna saglasnost Opštinskog veća Opštine Žitorađa, i koja je objavljena na oglasnoj tabli tužene 25.07.2019. godine, broj izvršilaca na radnom mestu ''spremačica'' smanjen je sa 3 na 2. Izmenu i dopunu Pravilnika br. 857 od 19.07.2019. godine, koja je prethodila donošenju pobijanih rešenja, tužena nije dostavila na saglasnost nadležnom resornom ministarstvu.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev tužilje usvojili primenom odredbe člana 19. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru (''Službeni glasnik RS'', br. 68/15 ...95/18), nalazeći da je tužena bila dužna, u smislu te odredbe Zakona, da izmenu i dopunu Pravilnika br. 857 od 19.07.2019. godine, koja je prethodila donošenju pobijanih rešenja i na kojoj su ta rašenja zasnovana, dostavi na saglasnost nadležnom resornom ministarstvu, a nije tako postupila, zbog čega su pobijana rešenja nezakonita.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'', br. 24/05...95/18), propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Na osnovu odredbe člana 19. Zakona o načinu utvrđivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, propisano je da u periodu sprovođenja racionalizacije u skladu sa odredbama ovog Zakona, radi praćenja sprovođenja akta o maksimalnom broju zaposlenih, organizacioni oblici u javnim službama iz člana 2. stav 3. tog Zakona, dužni su da akte o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, dostave na prethodnu saglasnost ministarstvima u čijem se delokrugu nalaze poslovi za čije obavljanje su obrazovane javne službe.

U konkretnom slučaju, na osnovu navedenog Zakona, sproveden je postupak racionalizacije, tako što je SO Žitorađa donela Odluku o izmeni Odluke o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u svakom organizacionom obliku u sistemu lokalne samouprave za 2017.godinu, kojom je kod tuženog – ustanove za decu predškolskog uzrasta ''BB'' određen ukupan broj od 30 zaposlenih. Imajući u vidu da je prethodno kod tužene bilo 32 zaposlenih, Upravni odbor tužene doneo je Elaborat o rešavanju tehnološkog viška i usklađivanju sa Odlukom SO Žitorađa, tako što je odlučeno da se smanji broj zaposlenih na radnom mestu na kom je tužilja bila zaposlena (spremačica), sa 3 na 2 zaposlena. Pošto je Pravilnikom tužene br. 1266 od 14.09.2018. godine o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, radno mesto ''spremačica'' bilo sistematizovano za 3 izvršioca, izmenom i dopunom tog Pravilnika br. 857 od 19.07.2019. godine, broj izvršilaca na radnom mestu ''spremačica'' smanjen je sa 3 na 2. Tužena je bila dužna da izmenu i dopunu svog Pravilnika, koja je prethodila donošenju osporenih rešenja i na kojoj su ta rešenja zasnovana, dostavi nadležnom resornom ministarstvu, na osnovu odredbe člana 19. Zakona o načinu utvrđivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, a nije tako postupila.

Kod takvog stanja stvari, sledi da je pravilan zaključak nižestepenih sudova da su pobijana rešenja tuženog nezakonita, pa su, kao takva, pravilno poništena, a tužena obavezana da tužilju vrati na rad. Zbog toga, tužena neosnovano u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu njegov ishod.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković