.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 601/2014
09.09.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Biljane Dragojević i Jasminke Stanojević, članova veća, u parnici tužioca N.R. iz P., čiji je punomoćnik M.S., advokat iz P., protiv tuženog P. z. p. i p. R. DOO P., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Jagodini Gž1 24/12 od 18.05.2012. godine, u sednici održanoj 09.09.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Jagodini Gž1 24/12 od 18.05.2012. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Osnovnog suda u Paraćinu P1 1458/10 od 09.02.2012. godine odbačena je kao neblagovremena tužba tužioca u delu u kome je tražio da se utvrdi da je bio u radnom odnosu kod tuženog na radnom mestu „rukovaoc mašine“ u periodu od 28.11.2007. do 01.04.2008. godine.
Viši sud u Jagodini je rešenjem Gž1 24/12 od 18.05.2012. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio prvostepeno rešenje.
Protiv rešenja drugostepenog suda tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postuka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje u smislu člana 399. u vezi člana 412. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11) i utvrdio da je revizija neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni drugih povreda odredaba parničnog postupka na koje se u reviziji tužioca neosnovano ukazuje.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je počeo da radi kod tuženog 28.11.2007. godine na osnovu usmenog dogovora. Prijavljen je na obavezno socijalno osiguranje 01.04.2008. godine, jer mu je 02.04.2008. godine od strane direktora predata zdravstvena knjižica overena od firme. Utvrđeno je da tužilac nije tražio od direktora da 28.11.2007. godine zaključe ugovor o radu, iako je znao da je potrebno da se potpiše ugovor o radu prilikom zasnivanja radnog odnosa. Tužilac je prestao da radi kod tuženog 31.12.2008. godine, kada mu je rešenjem tuženog otkazan ugovor o radu. Pošto je tužbom podnetom sudu 21.09.2010. godine tražio da se utvrdi da je bio u radnom odnosu kod tuženog u periodu od 28.11.2007. do 01.04.2008. godine, nižestepeni sudovi su odbacili tužbu kao neblagovremenu u smislu člana 195. Zakona o radu.
Na utvrđeno činjenično stanje, pravilno je primenjeno materijalno pravo.
Odredbom člana 195. st. 1. i 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05...54/09) propisano je da protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom u roku od 90 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava.
U konkretnom slučaju, tužiocu je radni odnos prestao 31.12.2008. godine, kada je i saznao za povredu svojih prava. Pošto je od momenta saznanja pa do podnošenja tužbe sudu protekao zakonski rok od 90 dana predviđen članom 195. Zakona o radu, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbacili tužbu kao neblagovremenu.
Navodima revizije se pobija utvrđeno činjenično stanje, pa ih Vrhovni kasacioni sud nije ispitivao, budući da se utvrđeno činjenično stanje revizijom ne može pobijati u smislu člana 398. stav 2. ZPP.
Na osnovu člana 405. u vezi člana 412. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Ljubica Milutinović, s.r.
