U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u radnom sporu tužilje B.B. iz M. kod D., koju zastupa punomoćnik Z.R., advokat iz N., protiv tužene U. z. d. p. u. L. iz D., koju zastupa punomoćnik S.S., advokat iz N., radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu 12 Gž1. br. 1160/14 od 16.12.2014. godine, u sednici održanoj 25.11.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu 12 Gž1. br. 1160/14 od 16.12.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Pobijanom presudom preinačena je presuda Osnovnog suda u Nišu 5 P1. br. 2655/13 od 20.11.2013. godine u stavu prvom izreke, tako što je usvojen tužbeni zahtev tužilje i poništavaju se akti tužene: odluka o izricanju disciplinske mere prestanka radnog odnosa br. 03/577 od 09.11.2011. godine, rešenje Upravnog odbora br. 03/623-2 od 25.11.2009. godine kojim je odbijen prigovor i rešenje 03/625 od 26.11.2009. godine o prestanku radnog odnosa i otkazu ugovora o utvrđivanju prava i obaveze tužilji, pa se tužena obavezuje da tužilju reintegriše u proces rada i prizna joj sva prava počev od 27.11.2009. godine. Preinačena je prvostepena presuda u pogledu odluke o troškovima pa je tužena obavezana da tužilji na ime troškova isplati 210.000,00 dinara i 33.000,00 dinara na ime troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP, pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni bitna povreda iz člana 374. stav 2. tač. 6, 8, 10. i 11. ZPP koja je učinjena pred drugostepenim sudom. Suprotno tvrdnji revidenta drugostepeni sud je ocenio sve žalbene navode od odlučnog značaja i presuda se može sa sigurnošću ispitati.

Tužilja je kod poslodavca obavljala poslove šefa računovodstva. Odlukom od 09.11.2009. godine izrečena joj je disciplinska mera - prestanak radnog odnosa zbog više težih povreda radnih obaveza i to: što početkom februara 2009. godine nije dostavila aneks ugovora; dana 16.04.2009. godine potpisala je zahtev za produženje roka plaćanja po fakturi i istog dana potpisala je i radni nalog čime je oštetila ustanovu; nije kontrolisala platni spisak za jul 2009. godine; zahtev za transfer sredstava od 17.09.2009. godine nije potpisala. U disciplinskom postupku tužilja je osporila tvrdnju poslodavca da je učinila povrede radnih obaveza (nesavesno i nemarno izvršenje) ističući da je u radu bilo problema zbog nejasnih propisa koji su zahtevali tumačenje.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev smatrajući da je tužilja učinila povrede radnih obaveza sa umišljajem i iz svesnog nehata koje su joj stavljene na teret.

Suprotno, drugostepeni sud smatra da je u pogledu prve dve povrede radnih obaveza nastupila objektivna zastarelost jer je od momenta učinjene povrede do momenta donošenja odluke o prestanku radnog odnosa prošlo više od šest meseci. U pogledu ostalih povreda, drugostepeni sud smatra da one nisu učinjene umišljajno ili svesnim nehatom jer je tužilja u konkretnim situacijama postupala tumačeći zakon, što joj se ne može pripisati u krivicu (smatrala je da su službene radnje pravilne). Ona se obraćala neposredno rukovodiocu tražeći uputstvo kako treba izvršiti određenu službenu radnju.

Stanovište drugostepenog suda je pravilno.

Naime, u pogledu prve dve povrede izvršene februara 2009. godine i aprila 2009. godine nastupila je zastarelost (prekluzija) jer je protekao rok iz člana 184. Zakona o radu na koji sud pazi po službenoj dužnosti. Ranije važeći Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja nije sadržavao pravila o zastarelosti vođenja disciplinskog postupka pa se sve do stupanja na snagu izmena i dopuna tog zakona (''Službeni glasnik RS'' 52/2011) primenjivao Zakon o radu (supsidijerno).

U radnom pravu važi načelo da se na disciplinsku odgovornost primenjuje onaj zakon koji je važio u vreme izvršenja povrede radne obaveze ili radne discipline. S obzirom da su prve dve povrede izvršene u vreme primene opštih pravila (Zakona o radu) po kome je objektivna zastarelost (prekluzija) šest meseci od dana učinjene povrede, to je imajući u vidu momenat donošenja odluke o otkazu nastupila zastarelost (odluka je nezakonita).

U pogledu druge dve povrede koje su učinjene u režimu izmena i dopuna Zakona o osnovama sistema obrazovanja, zastarelost nije nastupila, ali su se stekli uslovi za oslobođenje od disciplinske odgovornosti jer nepravilan rad nije rezultat umišljaja ili svesnog nehata (krivice), već rezultat tumačenja prava.

Neosnovani su revizijski navodi u kojima se ističe da je u pogledu zastarelosti trebalo primeniti novi zakon (Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ''Službeni glasnik RS'' 72/09) i primeniti član 30. po kome postupci započeti do dana stupanja na snagu novog zakona okončaće se po odredbama novog zakona, jer se u pogledu disciplinske odgovornosti primenjuju ona pravila materijalnopravnog karaktera koja su važila u vreme učinjene povrede, pa se prekluzivni rokovi ne mogu produžavati niti primenjivati novi zakon.

Na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Predrag Trifunović,s.r.