Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je, rešenjem o otkazu ugovora o radu broj ... od 31.05.2019. godine, tužilji otkazao ugovor o radu broj .../... od 31.12.2017. godine, zbog učinjene povrede radne discipline utvrđene aktima poslodavca, odbijanja dostavljanja potrebnih obaveštavanja pretpostavljenima koja se tiču procesa proizvodnje, bez odobrenja pretpostavljenih vršenja nabavke repromaterijala i potrebnih sirovina, nanošenje indirektne štete preduzeću, neovlašćeno otuđenje imovine preduzeću i ponašanje suprotno naredbama pretpostavljenih koje se tiču procesa proizvodnje, zbog kog ponašanja zaposleni ne može da nastavi rad kod poslodavca. Rešenje je doneto primenom odredbe člana 192. i 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 75/14). U obrazloženju rešenja o otkazu ugovora o radu navedeno je da zaposlena AA, „već duži vremenski period krši radnu disciplinu, ponaša se suprotno svim internim aktima poslodavca i odredbama ugovora o radu, odbija da izvrši naloge pretpostavljenog – direktora preduzeća, bez odobrenja vrši nabavku repromaterijala i potrebnih sirovina, odbija da dostavi potrebna obaveštenja koja se tiču procesa proizvodnje, vrši otuđenje imovine preduzeća čime je nanela direktnu štetu preduzeću“. Dalje je navedeno da je „zaposlena više puta opominjana od strane direktora preduzeća i ostalih pretpostavljenih da promeni ponašanje, međutim zaposlena i dalje nastavlja sa svojim ponašanjem. Tako je zaposlena pozvana dana 26.02.2019. godine u kancelariju direktora kako bi istom dala objašnjenje koje se tiče procesa proizvodnje i zbog čega ne postupa po direktnim nalozima direktora, nakon čega je ista, po ko zna koji put, bez datog objašnjenja napustila kancelariju i odbila bilo kakvu saradnju sa direktorom u pogledu pitanja procesa proizvodnje“. Pre donošenja navedenog rešenja, tužilji je dostavljeno upozorenje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, pod brojem .../... od 20.05.2019. godine, u kom je navedeno da je u novembru mesecu 2018. godine, u kancelariji direktora, odbila da da potrebna objašnjenja zbog čega je proces bojenja jedne partije trajao 14 sati, zbog čega su nastali veliki troškovi u procesu proizvodnje, kada je, bez datog objašnjenja izašla iz kancelarije i zalupila vratima. Takođe je navedeno da je tokom prethodnog perioda odbijala da dostavi pretpostavljenima zahteve za nabavku pomoćnih sredstava iako su oni, više puta na tome insistirali. Dalje, navedeno je da je od početka 2019. godine, bez znanja i prethodnog odobrenja pretpostavljenih pet puta naručivala pomoćna sredstava i boja, čime je direktno kršila standarde procedure nabavke i nanela štetu preduzeću, a tokom prethodnog perioda od šest meseci odbijala da dostavi direktoru radne naloge koji se tiču dobojavanja, prebojavanja i duže vremenske dorade materijala, iako je direktor na tome stalno insistirao i ukazivao. Takođe, samoinicijativno je u proteklih šest meseci, bez odobrenja pretpostavljenih, prekidala procese bojenja tamnih materijala kako bi se vršilo bojenje svetlih materijala, čime su povećavani troškovi proizvodnje, a na šta je više puta opominjana od strane pretpostavljenih. Dalje, neovlašćeno je početkom 2019. godine iz prostorije preduzeća uzela za svoje potrebe „lap-top“ koje je preduzeće dobilo na poklon od dobavljača. Takođe je, suprotno interesima preduzeća, favorizovala pojedine dobavljače od kojih je dobijala proviziju i time indirektno nanela štetu preduzeću, a dana 24.02.2019. godine, u kancelariji direktora odbila da da objašnjenje direktoru koje se ticalo proizvodnje nakon čega je, bez datog objašenja napustila kancelariju, te je takvim ponašanjem učinila povredu radne discipline i pravila ponašanja definisane Pravilnikom o radnoj disciplini i ponašanju zaposlenih u toku rada i u vezi sa radom broj ... od 22.07.2016. godine. Tužilja se, u ostavljenom roku, pisanim putem izjasnila na navode iz upozorenja navodeći da smatra da nije kriva i da na njenoj strani nije bilo propusta u radu kod tuženog. Odredbom člana 3. Pravilnika o radnoj disciplini i ponašanju zaposlenih u toku rada i u vezi sa radom, zavedenog kod tuženog pod brojem .../... od 22.07.2016. godine, propisane su povrede radne discipline, odnosno pravila ponašanja, tako što je stavom 1. tačke 5., 8, 10, 11, 12, 13 i 14 tog Pravilnika propisano da zaposleni čini povredu radne discipline ako zbog ponašanja i poremećenih međuljudskih odnosa trpi proces rada, a za to postoji krivica zaposlenog; nedolično se ponaša prema pretpostavljenima u privrednom društvu i ostalim zaposlenima; odbija da dostavi potrebna obaveštenja pretpostavljenima, a tiču se procesa proizvodnje; bez odobrenja pretpostavljenih vrši nabavku repromaterijala i sirovina; svojim radom nanosi direktno ili indirektno štetu privrednom društvu; neovlašćeno otuđi imovinu privrednog društva i ako se ponaša suprotno naredbama pretpostavljenih koje se tiču procesa proizvodnje.

Kod utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužilje odbio jer je zaključio da je tužilja svojim ponašanjem i odnosom prema pretpostavljenima pokazala da ne poštuje uobičajene i propisane standarde ponašanja na radnom mestu i radnom okruženju, kao i organizaciju rada, što je suprotno zakonskoj obavezi zaposlenog u smilsu člana 15. tačka 2. Zakona o radu, a ponašanje tužilje opisano u osporenom rešenju i upozorenju o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu predstavlja opravdani otkazni razlog i skrivljeno ponašanje zaposlenog u smislu povrede radne discipline zbog kojeg tužilja ne može da nastavi rad kod tuženog kao poslodavca, pa su, po mišljenju prvostepenog suda, u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi iz člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu za otkaz ugovora o radu tužilji.

Drugostepeni sud je prvostepenu presudu preinačio, tako što je tužbeni zahtev tužilje usvojio i poništio, kao nezakonito, rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu tužilji i obavezao tuženog da tužilju vrati na rad jer, po oceni tog suda, paušalno navedenim razlozima u rešenju nije izvršena identifikacija i konkretizacija radnji kojima je tužilja narušila radnu disciplinu, odnosno nije jasno precizirano kada su tačno pomenute radnje izvršene (odbijanje izvršenja naloga pretpostavljenom i dostavljanje potrebnih obaveštenja, ponašanje suprotno aktima poslodavca, otuđenje imovine preduzeća, kao i nabavka repromaterijala bez odobrenja), odnosno kog dana i na koji način. Osim toga, tužilji je osporenim rešenjem stavljeno na teret da je 26.02.2019. godine (odnosno 24.02.2019. godine prema upozorenju o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu) pozvana u kancelariju direktora kako bi istom dala objašnjenje koje se tiče procesa proizvodnje, nakon čega je ista, bez datog objašnjenja, napustila kancelariju, međutim, tuženi na kom je teret dokazivanja osnovanosti upotrebljenog otkaznog razloga, navedeno u postupku nije dokazao, jer nijednim izvedenim dokazom nije potvrđeno da je tužilja izvršila prethodno opisanu i taksativnu navedenu radnju pošto direktor tuženog BB u postupku nije saslušan kao svedok.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, odluka drugostepenog suda je doneta pravilnom primenom materijalnog prava.

Odredbom člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05...75/14), propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu i to ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. U odredbi člana 180. stav 2. istog Zakona, propisano je da u upozorenju na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu zbog povrede radne obaveze, poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaz, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkazni rok za davanje odgovora na upozorenje. Prema članu 185. Zakona o radu, ugovor o radu otkazuje se rešenjem u pisanom obliku i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku.

U sporu iz radnog odnosa, sud ceni zakonitost rešenja sa aspekta pravilne primene materijalnog prava, sprovedenog otkaznog postupka i činjeničnih navoda iz osporenog rešenja. Poslodavac ima obavezu da u upozorenju i rešenju o otkazu ugovora o radu iz disciplinskih razloga (nepoštovanje radne discipline propisane aktom poslodavca), navede vreme, mesto i način izvršenja povrede radne obaveze koja je zaposlenom stavljena na teret kako bi se zaposlenom omogućilo pravo na odbranu u postupku pred poslodavcem. Pisano upozorenje je deo procedure otkaza ugovora o radu, kako u smislu navedenih zakonskih odredbi, tako i odredbe člana 7. Ratifikovane Konvencije međunarodne organizacije rada br. 158 koja se, na osnovu odredbe člana 1. Zakona o radu, primenjuje i na sve zaposlene u Republici Srbiji. Prema toj odredbi, na inicijativu poslodavca, zaposlenom ne može prestati radni odnos zbog razloga vezanih za njegovo ponašanje ili njegov rad, pre nego što mu se omogući da se brani od iznetih razloga, osim ako se sa razlogom ne može očekivati od poslodavca da mu pruži tu mogućnost. Kao nužan uslov za otkaz ugovora o radu iz razloga propisanih članom 179. stav 3. Zakona o radu, upozorenje poslodavca ima karakter akta kojim se zaposleni poziva na odgovornost i izjašnjenje u vezi konkretnog slučaja, odnosno ponašanja i ima za cilj da zaposlenom omogući da iznese svoju odbranu i da se izjasni o radnjama za koje poslodavac smatra da predstavljaju razlog za otkaz ugovora o radu. Ocena zakonitosti rešenja kojim se zaposlenom otkazuje ugovor o radu, pored utvrđenja postojanja osnova i istinitosti činjenica na kojima se zasniva otkazni razlog, podrazumeva i ocenu zakonitosti postupka u kom je ugovor o radu otkazan.

U konkretnom slučaju, upozorenje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu od 20.05.2019. godine, kao i pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu od 31.05.2019. godine, ne sadrže mesto i način izvršenja povrede radnih obaveza koje su tužilji stavljene na teret, pošto nije izvršena identifikacija i konkretizacija načina, mesta i vremena nedoličnog i nedozvoljenog ponašanja tužilje kojim je došlo do nepoštovanja radne discipline jer tokom postupka, tuženi, kao poslodavac na kome je teret dokazivanja, nije pružio nijedan dokaz kojim bi potkrepio uopštene navode iz upozorenja i osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu niti je dokazao činjenice u pogledu događaja od 26.02.2019.godine i s tim u vezi krivicu tužilje za ponašanje koje je protivno propisanim standardima kod tuženog, kao poslodavca. U rešenju o otkazu ugovora o radu, tuženi navodi da tužilja u dužem vremenskom periodu krši radnu disciplinu i ponaša se suprotno svim internim aktima poslodavca i odredbama ugovora o radu, odbijajući da izvrši naloge pretpostavljenog – direktora preduzeća, bez odobrenja vrši nabavku repromaterijala i potrebnih sirovina, odbija da dostavi potrebna obaveštenja koja se tiču procesa proizvodnje i vrši otuđenje imovine preduzeća, čime nanosi direktnu štetu preduzeću. Međutim, ovakve svoje tvrdnje tuženi nije potkrepio dokazima o konkretnim radnjama, mestu i vremenu kada su preduzete, niti je utvrđeno da je tužilja ranije bila kažnjavana od strane tuženog zbog nepoštovanja radne discipline ili nanošenja štete preduzeću. Posledica nezakonitog rešenja o otkazu ugovora o radu, je obaveza tuženog da tužilju vrati na rad, u smislu odredbe člana 191. stav 1. Zakona o radu. Zbog toga tuženi neosnovano u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. u vezi člana 165. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić