U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji su punomoćnici Maja Radnić i Nikola Radojević, advokati iz ..., protiv tužene BB banke, čiji je punomoćnik Enike Veg, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1968/18 od 16.10.2018. godine, na sednici održanoj 03.07.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1968/18 od 16.10.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 461/17 od 09.05.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je zahtev tužilje kojim je tražila da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog od 23.11.2016. godine o otkazu ugovora o radu broj .. od 17.09.2014. godine, te da se obaveže tuženi da tužilju vrati na rad i da joj naknadi troškove postupka. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 131.250,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1968/18 od 16.10.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Tužena je podnela odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je kod tužene bila u radnom odnosu na neodređeno vreme na radnom mestu „saradnik za odnose sa klijentima“ sa zvanjem stariji saradnik u Filijali ..., na osnovu ugovora o radu broj .. od 17.09.2014. godine sa aneksima. Kako je ugovorom o radu predviđeno da je zaposleni dužan da radi u skladu sa Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova, te procedurama i uputstvima kojima je zadužen, kao i da radi ostale odgovarajuće poslove po nalogu neposrednog rukovodioca i odgovara za zakonito, stručno i blagovremeno izvršavanje poslova, periodično se od strane centrale vrši kontrola rada filijala i nakon što se sumiraju svi propusti, daje se ocena rada filijale. Nesporno je da su svi važeći pravilnici, procedure i uputstva za rad objavljivani na internetu na koji način su uredno dostavljeni zaposlenom, ovde tužilji. U izveštajima kontrole od strane centrale za Filijalu ..., konstatovan je problem obrade dokumentacije u informacionom sistemu. Za kontrolisani period od 01.12.2015. godine do 04.04.2016. godine izdat je akcioni plan kojim je za tužilju utvrđeno najviše nedostataka u obradi dokumentacije u vezi ažuriranja dosijea klijenata. Tužilji je 08.11.2016. godine uručeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu u kome je navedeno da nesavesno, nemarno i neblagovremeno izvršava radne obaveze i ne poštuje odluke, pravilnike, procedure i uputstva poslodavca (čija sadržina je detaljno navedena u nižestepenim odlukama), na koji se izjasnila pisanim putem 15.11.2016. godine. Rešenjem tužene od 23.11.2016. godine tužilji je otkazan ugovor o radu na osnovu člana 179. stav 2. tač. 1. i 5. i člana 192. Zakona o radu zbog izvršenih povreda radnih obaveza u produženom vremenskom trajanju i to nesavesno, nemarno i neblagovremeno izvršavanje radnih obaveza (sa decidnim navođenjem svake propuštene i nepravilne radnje i datumom) i nepoštovanje internih akata koji regulišu blagajničko poslovanje (Pravilnik za odobravanje i vođenje plasmana fizičkih lica od 19.03.2015. godine, Procedura za odobravanje dozvoljenog prekoračenja na dinarskom tekućem računu fizičkog lica od 30.10.2012. godine, Procedure paketa i računa za fizička lica registrovana poljoprivredna gazdinstva od 29.10.2015. godine, Procedura dinarskih i deviznih računa pravnih lica, preduzetnika i drugih oblika organizovanja od 24.09.2015.godine, Procedura - krediti fizičkom licu registrovanom poljoprivrednom gazdinstvu od 24.03.2015. godine, Uputstva za otvaranje i vođenje dinarskih računa pravnih lica, preduzetnika i drugih oblika organizovanja od 21.12.2015. godine i Uputstva - otvaranje, vođenje i gašenje deviznih računa domaćih pravnih lica, preduzetnika i drugih oblika organizovanja od 11.05.2006. godine).

Polazeći od navedenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno glasnik RS“ br. 24/05...75/14), kada su odbili zahtev tužilje za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i za vraćanje na rad.

Odredbom člana 179. stav 2. Zakona o radu propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze (tačka 1.) i ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđeno opštim aktom, odnosno ugovorom o radu (tačka 5.).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da su se u radnjama tužilje u periodu od 01.06.2016. do 30.09.2016. godine, kada je radila poslove starijeg saradnika za odnose sa klijentima, stekla obeležja povrede radne obaveze iz člana 53b statuta tuženog i člana 51. tač. 1. i 2. Pravilnika o radu, čime je obrazovan otkazni razlog iz člana 179. stav 2. tač. 1. i 5. Zakona o radu.

Naime, da bi bio zakonit otkaz ugovora o radu zbog povrede radne obaveze potrebno je da postoji protivpravna radnja zaposlenog i njegova krivica za tu radnju u stepenu namere ili krajnje nepažnje. U konkretnom slučaju tužilja je u navedenom periodu radeći svoje poslove učinila brojne nepravilnosti u radu sa nalozima klijenata i sa njihovim elektronskim dosijeima kršeći interne akte banke u vezi sa gotovinskim kreditima u vidu nekompletarinja elektronskog dosijea klijenata, zatim povrede koje se odnose na dozvoljena prekoračenja po tekući računima, povrede koje se odnose na pakete računa, na plasmane pravnih lica i preduzetnika te da je reč o velikom broju propusta u radu zaposlenog konkretno tužilje i da se isti propusti ponavljaju tokom celog radnog angažovanja tužilje u banci, odnosno da se radi o povredama radnih obaveza u produženom vremenskom trajanju, što sve jeste, suprotno navodima revizije detaljno opisano i precizirano vremenom, mestom i načinom izvršenja svake radnje, kako u upozorenju tako i u rešenju otkaza ugovora o radu, a što jeste nesavesno i nemarno ponašanje, odnosno ponašanje sa krajnjom nepažnjom u vršenju radnih obaveza, kako su pravilno zaključili nižestepeni sudovi. Rešenjem o otkazu su utvrđene povrede radne obaveze zbog kojih se zaposlenom može otkazati ugovor o radu i zbog kojih je tužilji otkazan ugovor o radu, a zatim je sadržina tih povreda navedena u izreci spornog rešenja uz precizno navođenje internih akata suprotno kojima je tužilja vršila radne obaveze pa je u obrazloženju rešenja opisana svaka pojedinačna radnja tužilje kojom je učinila povrede radne obaveze i data pouka o pravnom leku.

Kako je članom 185. stav 1. Zakona o radu propisano da se ugovor o radu otkazuje rešenjem, u pisanom obliku, i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku, to je sporno rešenje doneto saglasno ovoj odredbi, a revizijski navod o lakšim i težim povredama radne obaveze, stepenu krivice, nije relevantan, jer to nije predmet uređenja Zakona o radu niti statuta i pravilnika tuženog.

Imajući u vidu navedeno, neosnovani su revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava, a kako je tužilji zakonito prestao radni odnos, nisu ispunjeni uslovi za vraćanje na rad propisani članom 191. stav 1. Zakona o radu.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić