.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 611/2015
23.09.2015. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Marine Govedarica i Slađane Nakić Momirović, članova veća, u parnici tužioca L.P. iz K., čiji je punomoćnik B.I., advokat iz B., protiv tuženog Zavoda za javno zdravlje Kikinda, koga zastupa B.S., advokat iz K., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1378/14 od 24.12.2014. godine, u sednici veća održanoj dana 23.09.2015. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1378/14 od 24.12.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1378/14 od 24.12.2014. godine, odbijena je žalba tužioca i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Kikindi P1 53/13 od 21.03.2014. godine kojom je stavom prvim izreke, odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu br. 01-4-I-1/2013 od 08.02.2013. godine kao nezakonito, te da se tuženi obaveže da tužioca vrati na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime parničnih troškova isplati iznos od 76.600,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno preko punomoćnika izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom tužioca se neosnovano ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka pred drugostepenim sudom iz člana 374. stav 1., u vezi člana 5. Zakona o parničnom postupku, s obzirom da u postupku nije povređeno načelo kontradiktornosti i obostranog saslušanja stranaka. U postuku pred drugostepenim sudom tužiocu je pružena odgovarajuća sudska zaštita. Neosnovano tužilac revizijom ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi čl. 228, 231. i 255. Zakona o parničnom postupku, budući da u postupku po žalbi nije bilo nepravilne primene navedenih odredaba procesnog zakona, što bi bilo ili moglo biti od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude. Isticanjem navedenih bitnih povreda odredaba parničnog postupka, tužilac, zapravo, ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje što nije dozvoljen revizijski razlog, u smislu odredbe člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na radnom mestu informatičara, specijaliste zdravstvene statistike i informatike u Odeljenju analize, planiranja i organizacije zdravstvene službe, po Ugovoru o radu od 19.09.2000. godine i po Aneksu tog ugovora od 24.10.2011. godine. Dana 17.12.2012. godine tuženi je pismenim putem upozorio tužioca na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu zbog nedoličnog ponašanja prema ostalim zaposlenima, zatim neizvršavanja, neblagovremenog, nesavesnog i nemarnog izvršavanja radnih obaveza i zbog ometanja zaposlenih u procesu rada, čime se izričito otežava izvršavanje radnih zadataka (član.89. stav 2. tač. 1, 9.,11 i 21. i člana 90. tačka 6. Kolektivnog ugovora). Tužilac se na upozorenje pismeno izjasnio dana 27.12.2012. godine. Rešenjem od 08.02.2013. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu, između ostalog, zbog toga što je dana 15.11.2012. godine u kancelariji direktora tuženog pokušao da silom oduzme dokumenta od načelnica za opšte pravne poslove M.B.. Istog dana, posle 20 minuta, bez kucanja je ušao u njenu kancelariju, pomerio ju je rukom, bez reči prišao njenom stolu i uporno pokušavao da priđe računaru. Kada je ona, po treći put, povišenim tonom, zatražila od tužioca da izađe iz kancelarije, tužilac se udaljio i uputio joj reči ''pazi sa kim se kačiš''. Istovremeno, u obrazloženju rešenja navedeno je da je tužilac u periodu između 15.11.2012. do 28.11.2012. godine ukinuo pristup programu vođenja kadrovske evidencije M.B.. Navedene činjenice koje su prethodile upozorenju i otkazu ugovora o radu, utvrđene su dokazima u sprovedenom parničnom postupku.
Na utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev.
Prema članu 179. tačka 3. Zakona o radu, poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno, ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.
Odredbom člana 89. stav 2. tač. 11. Kolektivnog ugovora tuženog, propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom zbog nepoštovanja radne discipline propisane aktima tuženog, Pravilnikom o kućnom redu i kodeksom ponašanja, odnosno ako je njegovo ponašanje na radu takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca, i to ako ometa jednog ili više zaposlenih u procesu rada na način da zaposlenima izričito otežava izvršavanje radnih zadataka. Prema članu 89. stav 2. tačka 21. Kolektivnog ugovora tuženog, ometanje jednog ili više zaposlenih u procesu rada kojim se izričito otežava izvršavanje radnih zadataka predstavlja razlog za otkaz ugovora o radu. Isto tako, članom 90. tačka 6. Kolektivnog ugovora tuženog, propisano je da nedolično ili neprofesionalno ponašanje prema ostalim zaposlenima, pacijentima i drugim licima sa kojima se dolazi u kontakt na radu, predstavlja razlog za otkaz ugovora o radu od strane poslodavca.
Imajući u vidu da je tokom postupka utvrđeno da je tužilac ukinuo sa računara program za vođenje kadrovske evidencije i obuke zaposlenih kod tuženog i da je na taj način onemogućeno načelnici odeljenja za opšte pravne poslove da izvršava radne zadatke, te da se prema njoj nedolično i neprofesionalno ponašao, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da tužilac nije poštovao radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, pa je zakonita odluka tuženog kojom se otkazuje ugovor o radu tužiocu, u smislu člana 179. tačka 3. Zakona o radu. Pre donošenja pobijanog rešenja tužilac je upozoren na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, čime mu je omogućeno pravo na odbranu, što je u skladu sa članom 180. istog Zakona.
Kako je tužiocu zakonito otkazan ugovor o radu, sudovi su pravilno odbili zahtev tužioca za vraćanje na rad, primenom člana 191. stav 1. Zakona o radu.
Neosnovano se revizijom ukazuje da je u postupku davanja otkaza povređena odredba člana 180. Zakona o radu, tako što tuženi nije posebno cenio olakšavajuće okolnosti na strani tužioca. Odredbom člana 180. stav 3. Zakona o radu, propisano je da ako postoje olakšavajuće okolnosti ili ako priroda povrede radne obaveze ili nepoštovanja radne discipline nije dovoljan razlog za otkaz ugovora o radu, poslodavac može u upozorenju da obavesti zaposlenog da će mu otkazati ugovor o radu ako ponovo učini istu ili sličnu povredu, bez ponovnog upozorenja. Međutim, u ovom slučaju nije bilo olakšavajućih okolnosti a priroda povrede radne obaveze odnosno nepoštovanja radne discipline povodom događaja od 15.11. 2012. godine bila je dovoljan razlog za otkaz ugovora o radu. Stoga nije bilo mesta primeni odredbe o anticipiranom upozorenju, primenom člana 180. stav 3. Zakona o radu, pa navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.
Predsednik veća – sudija,
Milomir Nikolić,s.r.
