.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 613/2019
23.05.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac, Jelene Borovac, Branka Stanića i Dragiše B. Slijepčevića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Dušan Crnomarković, advokat iz ..., protiv tuženih „BB“ AD iz ..., koga zastupa punomoćnik Aleksandar Andrić, advokat iz ... i AD „VV“ iz ..., koga zastupa punomoćnik Snežana Radenković, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o revizij prvotuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2779/18 od 19.11.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 23.05.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog „AA“ AD ... izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2779/18 od 19.11.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizije tuženog „AA“ AD ... izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2779/18 od 19.11.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 br.1892/17 od 27.06.2018. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezani su tuženi da mu za period od 01.09.2014. do 31.08.2015. godine solidarno isplate po osnovu naknade troškova za ishranu u toku rada iznos od 48.846,40 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 13.03.2018. godine do konačne isplate i iznos od 17.851,78 dinara, na ime obračunate zatezne kamate od dana dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do 12.03.2018. godine i na osnovu regresa za korišćenje godišnjeg odmora za isti period iznos od 12.918,14 dinara, sa zateznom kamatom od 13.03.2018. godine, pa do konačne isplate, kao i iznos od 4.759,32 dinara na ime zatezne kamate obračunate od dana dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do 12.03.2018. godine. Obavezan je drugotuženi da tužiocu za period od 01.09.2015. godine do 30.09.2017. godine isplati po osnovu naknade troškova za ishranu u toku rada iznos od 98.374,67 dinara, sa zateznom kamatom od 13.03.2018. godine do konačne isplate i iznos od 16.593,05 dinara na ime obračunate zatezne kamate od dana dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do 12.03.2018. godine i po osnovu regresa za korišćenje godišnjeg odmora za isti period iznos od 26.423,75 dinara sa pripadajućom kamatom od 13.03.2018. godine do konačne isplate, kao i iznos od 4.414,24 dinara na ime zatezne kamate obračunate od dana dospeća svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do 12.03.2018. godine. Obavezani su tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove postupka u iznosu od 82.604,00 dinara sa zateznom kamatom od dana izvršnosti presude pa do isplate. Odbijen je predlog prvotuženog da se kao umešač na njegovoj strani pozove Republika Srbija.
Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž1 2779/18 od 19.11.2018. godine žalbu tužioca usvojio, a rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u presudi Osnovnog suda u Novom Sadu P1 br.1892/17 od 27.06.2018. godine preinačio, tako što je tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka pored iznosa od 82.604,00 dinara dosuđen i iznos od 24.000,00 dinara, sa zateznom kamatom od dana izvršnosti presude pa do isplate. U preostalom delu odbijene su žalbe tuženih i prvostepena presuda je potvrđena.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, prvotuženi izjavljuje blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava. Reviziju je izjavio s pozivom na član 404. stav 1. ZPP zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14) Vrhovni kasacioni sud je našao da nema mesta odlučivanju o reviziji prvotuženog kao izuzetno dozvoljenoj, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa i ujednačavanjem sudske prakse, kao ni novim tumačenjem prava, jer je pitanje isplate naknade za ishranu u toku rada i regresa za godišnji odmor, dovoljno razjašnjeno u sudskoj praksi, a obrazloženja pobijanih presuda, za odluku o usvajanju tužbenog zahteva tužioca u skladu su sa postojećom sudskom praksom Vrhovnog kasacikonog suda u tumačenju i primeni materijalnog prava u vezi sa zakonskim razlozima datim za usvajanje tužbenog zahteva, tako da ne postoji potreba za izuzetno dozvoljenom revizijom prvotuženog u smislu člana 404. stav 1. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije prvotuženog u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14) Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti sporova, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate naknade na ime regresa i toplog obroka podneta je sudu dana 02.10.2017. godine.
U ovom sporu iz radnog odnosa koji se ne odnosi na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa iz člana 441. ZPP, u kome je revizija uvek dozvoljena, već na potraživanje u novcu u kome vrednost predmeta spora od 61.764,54 dinara očigledno ne prelazi 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Predrag Trifunović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
