U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i Lidije Đukić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca M.S. iz S.D., koga zastupa punomoćnik M.L., advokat iz B.P., protiv tuženog K.S. d.o.o. iz Č., koga zastupa punomoćnik D.U., advokat iz N.S., radi utvrđenja postojanja radnog odnosa, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1524/13 od 06.02.2014. godine, u sednici veća od 02.12.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1524/13 od 06.02.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu, Sudska jedinica u Bačkoj Palanci P1 1523/2012 od 21. novembra 2012. godine, u stavu 1. izreke, usvaja se tužbeni zahtev i utvrđuje da je tužilac bio zaposlen kod tužene DD P. Č., kao pravnog prethodnika tuženog K.S. d.o.o. u periodu od 10.04.1993. do 08.01.1998. godine. U stavu 2. izreke, obavezuje se tuženi da za tužioca za period od 10.04.1993. do 08.01.1998. godine uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje i to doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje u iznosu od 157.822,66 dinara na teret zaposlenog i u iznosu od 157.822,66 dinara na teret poslodavca, doprinose za zdravstveno osiguranje u iznosu od 88.237,22 dinara na teret zaposlenog i u iznosu od 88.237,22 dinara na teret poslodavca i doprinose za nezaposlenost u iznosu od 10.760,64 dinara na teret zaposlenog i u iznosu od 10.760,64 dinara na teret poslodavca, sve doprinose sa kamatom koja se obračunava na javne prihode počev od 22.07.2011. godine pa do konačne isplate kao i da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 207.043,64 dinara, sve u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1524/13 od 06.02.2014. godine, žalba tuženog se odbija, a presuda Osnovnog suda u Novom Sadu, Sudska jedinica u Bačkoj Palanci P1 1523/2012 od 21. novembra 2012. godine, potvrđuje.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i iz svih drugih razloga predviđenih zakonom.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji na osnovu člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženog neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a tuženi u svojoj reviziji na neku konkretnu povredu postupka ne ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je 29.06.1990. godine kao zakupodavac zaključio ugovor o zakupu poslovnih prostorija sa pravnim prethodnikom tuženog tada P. P. DD iz Č. kao zakupcem. Predmet ugovora bio je zakup poslovnih prostorija tužioca koji su se sastojali od prodajnog prostora, priručnog magacina i sanitarnog čvora, kao i dela dvorišta potrebnog za smeštaj prazne ambalaže za potrebe smeštaja prodaje alkoholnih i bezalkoholnih pića, a uz plaćanje mesečne zakupnine. Ugovor je zaključen na period od tri godine. Dana 02.07.1990. godine pravni prethodnik tuženog je doneo rešenje o raspoređivanju radnika na poslove i radne zadatke na osnovu kojih se tužilac raspoređuje na obavljanje poslova i radnih zadataka poslovođe prodavnice broj … u mestu S.D. počev od 06.07.1990. godine. Tužilac i pravni prethodnik tuženog su potom 04.01.1993. godine zaključili ugovor o udruživanju rada i sredstava po kome je tužilac davalac sredstava, a tuženi, odnosno njegov pravnih prethodnik, korisnik sredstava. U članu 2. ugovora je navedeno da davalac sredstava daje korisniku na korišćenje poslovne prostorije bez naknade na ime zakupnine i bez naknade svih komunalija i svih ostalih obaveza koje se odnose na poslovne prostorije koje su izdate na korišćenje. Davalac sredstava ili član njegove porodice po tom osnovu stiče pravo na zasnivanje radnog odnosa bez objavljivanja oglasa kao i to da ako dođe do raskida ugovora prestaje obaveza prema zaposlenom radniku jer se radni odnos automatski raskida. Takođe je predviđeno da se ugovor sačinjava na period od tri godine. U periodu od 06.07.1990. do 08.01.1998. godine pravni prethodnik tuženog je koristio poslovne prostorije tužioca koje su bile predmet pomenutih ugovora kao prodajni prostor alkoholnih i bezalkoholnih pića pod nazivom prodavnica broj … S.D. da bi dana 08.01.1998. godine pravni prethodnik tuženog zatvorio navedenu prodavnicu kada je izvršen i popis robe u prodavnici od strane komisije pravnog prethodnika tuženog, a u prisustvu tužioca. U postupku je utvrđeno da je u navedenom periodu tužilac radio kao poslovođa i računopolagač prodavnice, da je u tom svojstvu vodio trgovačku knjigu i vršio uplatu dnevnog pazara za prodavnicu, da je tužilac prisustvovao periodičnim popisima robe i ambalaže u prodavnici i da je tužilac radi sravnjivanja stanja robe i ambalaže u prodavnici sa knjigovodstvenim stanjem odlazio u sedište pravnog prethodnika tuženog u Č.. Za rad tužiocu je isplaćivana zarada i to tako što je to vršeno iz pazara ostvarenog prodajom robe u navedenoj prodavnici a što se činilo na osnovu garantnih pisama koja je pravni prethodnik tuženog dostavljao tužiocu zajedno sa robom za prodavnicu. Sve poslove oko zasnivanja i prestanka radnog odnosa sa zaposlenima koji su u predmetnom periodu zasnovali radni odnos kod pravnog prethodnika tuženog po osnovu ugovora o udruživanju rada i sredstava radnika kao što je i ugovor koji je zaključio tužilac, zatim poslove u vezi prijavljivanja zaposlenih na obavezno socijalno osiguranje obavljala je pravna služba pravnog prethodnika tuženog na osnovu dostavljene dokumentacije, a dostavu te dokumentacije kao i radne knjižice i svega drugog što je išlo od pravne službe pravnog prethodnika tuženog vršeno je preko vozača kojim je pravni prethodnik tuženog dopremao robu u navedenu prodavnicu. Tuženi, a ni njegov pravni prethodnik tužiocu nije uručio odnosno dostavio bilo kakvo rešenje o prestanku radnog odnosa tužioca kod istog niti mu je vratio radnu knjižicu. Dana 09.06.2008. godine tuženi je na zahtev tužioca izdao potvrdu u kojoj je navedeno da se tim povodom zvanično potvrđuje da je tužilac bio zaposlen u P.Č. u ispostavi u B. od 06.07.1990. do 10.04.1993. godine.

Kod napred utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je rad tužioca kod pravnog prethodnika tuženog u periodu od 10.04.1993. godine do zatvaranja prodavnice 08.01.1998. godine imao sve karakteristike radnog odnosa, te da je tužilac u tom periodu i bio u radnom odnosu kod tuženog zbog čega je njegov tužbeni zahtev usvojen.

Kod nesporne činjenice da je tužilac kod pravnog prethodnika tuženog bio u radnom odnosu od 06.07.1990. do 04.03.1993. godine, da je potom tužilac bez prekida nastavio da radi kod tuženog na istim poslovima i da je 04.01.1993. godine između njih zaključen ugovor o udruživanju rada i sredstava koji je trajao do 08.01.1998. godine, a da je po tom ugovoru postojala mogućnost zasnivanja radnog odnosa tužioca kod tuženog, pravilan je stav nižestepenih sudova da je tužilac u spornom periodu bio u radnom odnosu kod tuženog. Pitanje pravnog sledbeništva na strani tuženog je činjenično, a tužba za utvrđenje nije vezana za rok, te su otuda suprotni navodi iz revizije neosnovani.

Zakon o radnim odnosima (''Službeni glasnik RS'' 45/91), koji je bio na snazi u vreme zaključenja ugovora o udruživanju rada i sredstava, u članu 11. stav 1. tačka 3. je predviđao da radni odnos može da se zasnuje bez javnog oglašavanja sa radnikom koji ulaže sredstva u preduzeće u skladu sa kolektivnim ugovorom. Nesporna je činjenica da se delatnost tuženog obavljala u poslovnom prostoru čiji je vlasnik tužilac odnosno da je tužilac po navedenom ugovoru ustupio sredstva tuženom, a pošto je tužilac nastavio da radi kod tuženog na istim poslovima kao i ranije, očito je da je on lice sa kojim je tuženi po tom ugovoru zasnovao radni odnos odnosno njegov pravni prethodnik. To što je u ugovoru predviđena mogućnost zasnivanja radnog odnosa i sa nekim od članova porodice tužioca, a na čemu revizija insistira kod napred navedenog nije od značaja. Takođe se neosnovano ističe da sud opšte nadležnosti nije nadležan da se bavi pitanjem uplate doprinosa jer je u konkretnom slučaju obaveza na uplatu doprinosa sudskom odlukom izrečena uz utvrđenje postojanja radnog odnosa u određenom periodu, a u takvom slučaju postoji nadležnost suda opšte nadležnosti.

S obzirom da se ni ostalim navodima iz revizije ne dovodi u sumnju pravilnost nižestepenih odluka, to je na osnovu člana 414. ZPP odlučeno kao u izreci presude.

Predsednik veća sudija

Vesna Popović,s.r.