Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 618/2022
25.05.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac predsednika veća, Dragane Marinković i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mladen Simić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, VU ''Dedinje'' Beograd, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo u Beogradu, radi zaštite od zlostavljanja na radu i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 37/2021 od 08.09.2021. godine, u sednici održanoj 25.05.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 37/2021 od 08.09.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu P1 122/2019 od 08.09.2020. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je preinačenje tužbe kao u podnesku tužilje od 23.10.2019. godine. Stavom drugim izreke, tužba tužilje je povučena u delu tužbenog zahteva koji se odnosi na zabranu vršenja ponašanja koje predstavlja zlostavljanje. Stavom trećim izreke, delimično je usvojen tužbeni zathev i utvrđeno da je tužilja, zaposlena kod tužene Republike Srbije – MO, VU ''Dedinje'', pretrpela zlostavljanje na radu u vremenu od 19.05.2015. godine do 06.10.2015. godine, postupcima svoje upravnice BB, tada zaposlene kod tuženog; a taj zahtev za utvrđenje za period od 06.10.2015. godine do 16.01.2016. godine je odbijen (stavom četiri izreke). Stavom petim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužilji na ime naknade nematerijalne štete zbog narušavanja zdravlja usled posledica zlostavljanja na radu isplati 250.000,00 dinara na ime pretrpljenog straha i 1.100.000,00 dinara, na ime umanjenja opšte životne aktivnosti, sa kamatom od 08.09.2020. godine do isplate; dok je tužbeni zahtev preko dosuđenih do traženih iznosa odbijen kao neosnovan (član 6. izreke). Stavom sedmim izreke, tužena je obavezana da tužilji na ime troškova postupka isplati 298.725,00 dinara, sa kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom osmim izreke, odbijen je zahtev za isplatu kamate na dosuđene troškove postupka od 08.09.2020. godine do izvršnosti presude.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 37/2021 od 08.09.2021. godine, stavom prvim izreke, prvostepena presuda je preinačena u stavu trećem i petom izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi da je pretrpela zlostavljanje na radu u vremenu od 19.05.2015. godine do 06.10.2015. godine postupcima svoje upravnice BB, tada zaposlene kod tužene, a tužena obaveže da tužilji na ime naknade nematerijalne štete zbog narušavanja zdravlja usled posledica zlostavljanja na radu isplati 250.000,00 dinara na ime pretrpljenog straha i 1.100.000,00 dinara na ime umanjenja opšte životne aktivnosti, sa zakonskom zateznom kamatom od 08.09.2020. godine. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka, sadržano u stavu sedmom izreke prvostepene presude, tako što je odbijen zahtev tužilje za naknadu troškova parničnog postupka u iznosu od 298.725,00 dinara, sa kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom trećim izreke, tužilja je obavezana da tuženoj naknadi troškove postupka od 112.500,00 dinara, sa kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom četvrtim izreke, tužilja je obavezana da tuženoj naknadi troškove žalbenog postupka od 22.500,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i odluke o troškovima postupka.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 441. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Spor zbog zlostavljanja na radu ili u vezi sa radom jeste radni spor (član 29. stav 4. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu). Zbog toga se na njega primenjuju odredbe o dozvoljenosti revizije iz člana 441. ZPP, jer Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu nisu predviđena posebna pravila o dozvoljenosti revizije. Navedenom odredbom člana 441. ZPP, propisano je da je revizija uvek dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev u ovoj vrsti spora odnosi na potraživanje u novcu, dozvoljenost revizije se ceni na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Pošto je u ovom slučaju u pitanju spor radi utvrđenja zlostavljanja na radu i naknade štete, a ne spor o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, pri čemu je vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ispod propisanog zakonskog limita za izjavljivanje revizije iz člana 403. stav 3. ZPP, to revizija tužilje nije dozvoljena.
Revizija tužilje nije dozvoljena ni na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP-a, jer se navedena odredba primenjuje samo u opštem režimu dopuštenosti ovog pravnog leka, ali ne i u sporovima u kojima je posebnom odredbom ovog zakona (ZPP) ili posebnim zakonom propisana dozvoljenost revizije.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić