U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Čedomir Golubović, advokat iz ..., protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje iz Beograda, radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2681/17 od 29.09.2017. godine, u sednici održanoj dana 23.10.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

UVAŽAVA SE revizija tužioca i PREINAČAVA presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2681/17 od 29.09.2017. godine i PRESUĐUJE:

ODBIJA SE kao neosnovana žalba tužene i potvrđuje presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 689/16 od 25.04.2017. godine.

OBAVEZUJE SE tužena Nacionalna služba za zapošljavanje iz Beograda da tužiocu AA iz ... na ime troškova revizijskog postupka isplati iznos od 33.000,00 dinara sa zateznom kamatom od nastupanja izvršnosti odluke do konačne isplate, u roku od osam dana od prijema pisanog otpravka ove presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 689/16 od 25.04.2017. godine stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca i poništeno kao nezakonito rešenje direktora tužene od 25.01.2016. godine o otkazu ugovora o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti od 18.01.2018. godine sa pripadajućim aneksima. Stavom drugim izreke obavezana je tužena da tužioca vrati na rad u roku od 8 dana od dana prijema presude. Stavom trećim izreke odbačena je tužba u delu zahteva da se obaveže tužena da tužiocu prizna sva prava po osnovu rada i uspostavi radnopravni status kao pre prestanka radnog odnosa. Stavom četvrtim izreke obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 96.750,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana nastupanja uslova za izvršnost do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2681/17 od 29.09.2017. godine preinačena je prvostepena presuda i odbijen tužbeni zahtev tužioca u celosti.

Protiv drugostepene presude tužilac je izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, koja je učinjena u postupku pred drugostepenim sudom i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je podnela odgovor na reviziju tužioca.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao revizijom pobijanu presudu u granicama revizijskih razloga propisanih odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 55/14) i našao da je revizija tužioca osnovana.

Revizijom pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Nisu učinjene ni apsolutno bitne povrede odredaba parničnog postupka kao ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. na koje se revizijom ukazuje.

Predmet tužbenog zahteva je poništaj rešenja o otkazu ugovora o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti sa pripadajućim aneksima i obavezivanje tužene da tužioca vrati na rad.

U sprovedenom postupku je utvrđeno da je rešenjem tužene od 25.01.2016 godine tužiocu zaposlenom na poslovima administratora za kancelarijske poslove otkazan Ugovor o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti od 18.01.2008.godine sa pripadajućim aneksima usled prestanka potrebe za njegovim radom, zbog organizacionih promena kod tužene, koje su dovele do smanjenja obima posla, a koji razlozi nisu mogli biti otklonjeni merom zapošljavanja. Radni odnos tužiocu je prestao zaključno sa danom 31.01.2016.godine i priznato mu pravo na otpremninu u iznosu od 192.834,26 dinara. Rešenjem tužene od 11.02.2016. godine tužiocu je utvrđeno pravo na isplatu novčane naknade na ime neiskorišćenog godišnjeg odmora za vreme provedeno u radnom odnosu kod tužene u 2015. i 2016.godini, za 17 radnih dana u iznosu od 34.740,45 dinara. Prema listi osnovnih kriterijuma i dopunskih kriterijuma koje je tužena primenila prilikom utvrđivanja viška zaposlenih, bilo je 7 zaposlenih na radnom mestu administratora za kancelarijsko poslovanje, među kojima i tužilac. Bodovanje je izvršeno na osnovu utvrđenih kriterijuma: stepen stručne spreme, da zaposleni nema registrovanu samostalnu delatnost na dan prestanka radnog odnosa i da mu na dan prestanka radnog odnosa ne nedostaje do tri godine do ispunjenja uslova za penziju u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju. Primenom ovih kriterijumima nije utvrđen višak zaposlenih na ovom radnom mestu, te su primenjeni dopunski kriterijumi. Po izvršenom bodovanju zaposlenih primenom dopunskog kriterijuma ekonomsko- socijalni položaj, tužiocu je dodeljen najmanji broj bodova-3. Programom rešavanja viška zaposlenih kod tužene od 12.01.2016. godine predviđeni su razlozi za utvrđivanje viška zaposlenih, odnosno za prestankom potrebe za radom zaposlenih kod tužene, primena Odluke o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme za 2015. godinu. U skladu sa ovom odlukom direktor je doneo Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova dana 16.12.2015. godine. Utvrđeno je da je kod tužene 70 zaposlenih na neodređeno vreme višak za čijim radom je prestala potreba, odnosno da rade na poslovima na kojima je utvrđeno smanjenje broja izvršilaca. Na konačnom spisku zaposlenih kod tužene za čijim radom je prestala potreba od 05.02.2016. godine, tužilac se nalazio pod rednim brojem 12. Iz iskaza tužioca saslušanog u svojstvu stranke utvrđeno je da je on po struci ... tehničar, da je radio kod tužene na poslovima administratora za kancelarijsko poslovanje, s tim što je izjavio da je mogao da radi u Direkciji na poslovima administratora u Filijali ... na upravno administrativnim poslovima.

Na osnovu tako utvrđenih činjenica prvostepeni sud je zaključio da je tužena postupala suprotno zakonu i da je osporeno rešenje doneto u nezakonito sprovedenom postupku rešavanja viška zaposlenih. Tužena nije u potpunosti sprovela propisanu proceduru.Program rešavanja viška zaposlenih mora da sadrži broj, kvalifikacionu strukturu, godine starosti i staž osiguranja zaposlenih koji su višak i poslove koje obavljaju. Na dan donošenja Programa 12.01.2016. godine tužena nije utvrdila spisak zaposlenih za čijim radom je prestala potreba, već je u programu samo konstatovano da će po donošenju istog primenom kriterijuma biti utvrđen konačan spisak zaposlenih. Tužena je prvo otkazala ugovor o radu tužiocu (25.01.2016.godine), a posle toga utvrdila spisak viška zaposlenih (05.02.2016.godine). Iz tih razloga je usvojen tužbeni zahtev tužioca za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu.

Drugostepeni sud zauzima suprotno stanovište od stanovišta prvostepenog suda, nalazeći da je Ugovor o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti tužiocu otkazan na zakonit način. Program je donet u cilju racionalizacije broja zaposlenih kod tužene, a na osnovu Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru i Odluke Vlade Republike Srbije od 09.12.2015. godine o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu državnih organa, javnih službi, AP Vojvodine i lokalne samouprave za 2015. godinu, kojom je utvrđen maksimalan broj zaposlenih na neodređeno vreme kod tužene. Program je donet iz razloga donošenja Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tužene od 16.02.2015.godine, koji je stupio na snagu 25.12.2015. godine i kojim je utvrđeno da kod tužene 70 zaposlenih na neodređeno vreme čini višak. Pravilnikom je došlo do smanjenja broja izvršilaca, pa su zaposleni, a tako i tužilac, imali saznanja o poslovima koji su ukinuti, kao i o poslovima na kojima je smanjen broj izvršilaca odmah nakon stupanja na snagu i objavljivanja Pravilnika. Okolnost da u Programu nisu imenovani zaposleni koji su višak nije od uticaja na zakonitost rešenja o prestanku radnog odnosa tužioca, koji je primenom kriterijuma u programu pre prestanka radnog odnosa bio izložen konkurenciji. Na osnovu rezultata izvršenog bodovanja, koji su iskazani kroz primenu kako osnovnih tako i dopunskih kriterijuma, tužilac je svrstan u kategoriju zaposlenih za čijim je radom prestala potreba. Iz tih razloga je prvostepena presuda preinačena.

Prema stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak prvostepenog suda da spisak zaposlenih koji predstavljaju višak i poslovi koje oni obavljaju, moraju činiti sastavni deo Programa rešavanja viška zaposlenih pre davanja otkaza ugovora o radu. To se osnovano ukazuje u reviziji. Stoga ne može biti zakonit otkaz ugovora o radu koji je dat po usvajanju Programa koji ne sadrži broj, kvalifikacionu strukturu, godine starosti i staž osiguranja zaposlenih koji su višak i poslove koje oni obavljaju, odnosno spisak zaposlenih koji su višak. Upravo, sadržina programa regulisana je odredbom člana 155. stav 1. tačka 3. Zakona o radu. U ovom slučaju u programu se konstatuje da će naknadno po utvrđenim kriterijumima biti sačinjen konačan spisak viška zaposlenih. Tužena je tužiocu prvo otkazala ugovor o radu, a posle toga tek utvrdila spisak viška zaposlenih.

Program rešavanja viška zaposlenih sa svim elementima, pa i spiskom viška zaposlenih, čini deo zakonom predviđene procedure za otkaz ugovora o radu. Program rešavanja viška zaposlenih sa spiskom zaposlenih koji su višak mora biti donet pre donošenja pojedinačnih rešenja o otkazu ugovora o radu. Nezakonitost sprovedenog postupka koji je prethodio otkazu ugovora o radu tužiocu nije u tome što je Program sproveden, tako što su prvo utvrđeni kriterijumi, a zatim sačinjen spisak zaposlenih, već u tome što je otkaz ugovora o radu tužiocu dat pre nego što je utvrđena lista sa spiskom zaposlenih koji su višak. To je uslov koji predviđa odredba člana 155. Zakona o radu za utvrđivanje viška zaposlenih prema programu rešavanja viška zaposlenih.

Iz tih razloga se u reviziji osnovano ukazuje da je drugostepeni sud pogrešnom primenom materijalnog prava preinačio prvostepenu presudu.

Sa izloženog, a na osnovu odredbe člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u izreci.

Kako je tužilac uspeo u sporu po reviziji to su istom priznati troškovi revizijskog postupka na ime sastava revizije, u iznosu opredeljenom u izreci.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić