Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Marko Pavlović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo obrane, Vojna ustanova „Dedinje“, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2071/22 od 09.09.2022. godine, u sednici održanoj 04.05.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2071/22 od 09.09.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

USVAJA SE revizija tužene, UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2071/22 od 09.09.2022. godine i presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2210/21 od 16.12.2021. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2210/21 od 16.12.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužilji isplati na ime neisplaćenog vojnog dodatka za period od marta 2018. godine zaključno sa majem 2019. godine mesečne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate, koji iznosi i datumi dospeća su bliže određeni u ovom stavu izreke. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da u ime i za račun tužilje uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu PIO za navedeni period, koji iznosi doprinosa su bliže navedeni u ovom stavu izreke. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 72.388,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2071/22 od 09.09.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju tužene, zahtevaju naknadu troškova za sasrav odgovora.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postpuku – ZPP („Sl. glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi iz stava 1. istog člana za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene radi ujednačavanja sudske prakse, zbog čega je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pravilnost pobijane presude primenom člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužene osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem tužene Vojne ustanove „Dedinje“ od 26.10.2001. godine tužilja je primljena u radni odnos na neodređeno vreme u svojstvu civilnog lica na službi u ovoj vojnoj ustanovi počev od 01.10.2001. godine i raspoređena je na radno mesto ... u ... „Zgrada ..“ pogon „BB“. Ovim rešenjem određena joj je osnovna plata u visini od 1.000 bodova, vojni dodatak od 15% od 150 bodova i dodatak na penzijski staž od 7% od 70 bodova, što ukupno iznosi 1.220 bodova. Rešenjem direktora tužene od 22.11.2011. godine određeno je da se na važeću vrednost boda dodaje postojeći vojni dodatak od 15% koji se u obračunskom listu plate iskazuje u stavci „zarada po vremenu“ i ovakav obračun zarada zaposlenih civilnih lica na službi kod tužene (kao i na zaposlene koji rade na VMA) primenjivao se od 01.11.2011. godine pa sve do juna 2019. godine, kada je novim rešenjem tužene od 14.06.2019. godine određeno da se iz važeće vrednosti boda ponovo izdvaja vojni dodatak i posebno iskazuje na platnom listu, te da se ovakav obračun primenjuje počev od zarade za jun 2019. godine i da donošenjem ovog rešenja prestaje da važi rešenje tužene od 22.11.2011. godine. Prema nalazu i mišljenju sudskog veštaka ekonomsko-finasijske struke ukupan iznos vojnog dodatka od 15% za tužilju za potraživani period od marta 2018. godine zaključno sa majem 2019. godine iznosi 54.467,50 dinara, što je veštak izračunao prema dostavljenim obračunskim listama plate.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, a prevashodno na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka, nižestepeni sudovi su zaključili da tužena u spornom periodu nije tužilji isplaćivala uvećanu zaradu sa vojnim dodatkom od 15%, te su obavezali tuženu da joj ovaj dodatak isplati u iznosu utvrđenim veštačenjem pozivajući se na članove 135. stav 2. i 195. i Zakona o vojsci Srbije, kao i da joj na dosuđene mesečne iznose uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje sa pozivom na članove 2. i 51. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Ovakav zaključak da tužena nije isplaćivala uvećanje na ime vojnog dodatka sudovi su izveli iz činjenice da u obračunskim listama plate za tužilju u utuženom periodu nije posebno iskazivana stavka vojni dodatak, a kako je rešenjem tužene kojim je tužilja primljena u službu određeno da uz osnovnu platu ima pravo na vojni dodatak u iznosu od 15%, stanovište nižestepenih sudova je da je tužena bila dužna da u spornom periodu obračunava i isplaćuje tužilji platu uvećanu za navedeni procenat.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilnost primene materijalnog prava se za sada ne može ispitati zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Članom 194. Zakona o Vojsci Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 116/2007, 94/2019), propisano je da civilna lica u službi Vojske Srbije, danom stupanja na snagu ovog zakona postaju vojni službenici ili vojni nameštenici (stav 1.) i da će ministar odbrane u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona doneti propis koji će urediti postupak prevođenja iz stava 1. ovog člana (stav 4.). Članom 195. istog zakona, propisano je da će uslove, način i postupak transformacije vojnih ustanova koji obavljaju proizvodnu i uslužnu delatnost, odnosno posluju po principu sticanja i raspodele dobiti i prava i obaveze civilnih lica na službi u Vojsci Srbije zaposlenih u tim ustanovama do završetka transformacije urediti Vlada (stav 1.), a da do stupanja na snagu propise iz stava 1. ovog člana civilna lica na službi u Vojsci Srbije zaposlena u ustanovama koja obavljaju proizvodnu i uslužnu delatnost, odnosno posluju po principu sticanja i raspodele dobiti, zadržavaju prava i obaveze iz radnog odnosa prema Zakonu o Vojsci Jugoslavije (stav 2.).

Vlada je na osnovu napred citiranog člana 195. stav 1. Zakona o Vojsci Srbije donela Uredbu o transformaciji vojnih ustanova koje obavljaju proizvodnu i uslužnu delatnost po principu sticanja i raspodele dobiti i o pravima i obavezama civilnih lica na službi u Vojsci Srbije zaposlenim u tim ustanovama („Službeni glasnik RS“, br. 58/07, 10/13). Prema članu 9a Uredbe, civilna lica zaposlena u vojnim ustanovama koja obavljaju proizvodnu i uslužnu delatnost po principu sticanja i raspodele dobiti, do završetka transformacije tih ustanova ostvaruju prava i obavezu iz radnog odnosa u skladu sa Zakonom o Vojsci Srbije, a prava na isplatu plate, naknade i drugih primanja, kao i stambeno obezbeđenje ostvaruju u skladu sa propisima kojima se uređuje poslovanje tih ustanova.

Saglasno napred citiranim odredbama zakona i uredbe, te da u spornom periodu još uvek nije bila završena transformacija VU „Dedinje“ to se na plate, naknade i druga primanja zaposlenih u toj ustanovi primenjivao Pravilnik o raspodeli dobiti i zarada civilnih lica u VU „Dedinje“ od 10.04.2006. godine, koji je u članu 19. stav 1. propisivao da civilnom licu u ustanovi pripada vojni dodatak zbog posebnih uslova rada pod kojima vrši službu u vojsci, a naročito zbog učešća na vojnim vežbama, logorovanjima, manervima i uzbunama, rada dužeg od punog radnog vremena (član 196. i 135. Zakona o VJ), vršenja službe u svim uslovima, kao i zbog drugih vanrednih situacija prouzrokovanih potrebama borbene gotovosti i to 15% od osnovne plate.

Dakle, nije sporno da tužilji kao civilnom licu na službi kod tužene u spornom periodu pripada vojni dodatak od 15% predviđen članom 19. stav 1. navedenog Pravilnika, ali je ostala nerazjašnjena struktura plate, odnosno da li joj je taj dodatak isplaćen kao element osnovne plate u sklopu vrednosti boda te plate.

Naime i pored istaknutih navoda tužene u odgovoru na tužbu i činjeničnog utvrđenja da se prema rešenju direktora tužene od 22.11.2011. godine vojni dodatak od 15% počev od novembra te godine pa sve do juna 2019. godine obračunavao u sklopu vrednosti boda osnovne plate, odnosno da je bio uračunat u osnovicu za obračun i isplatu plate tužilje (kao i svih drugih civilnih lica na služi u ovoj vojnoj ustanovi), veštak se nije izjasnio u svom nalazu na ove okolnosti, iako mu je to bilo određeno kao zadatak rešenjem o veštačenju. Veštak je samo sačinio matematički obračun iznosa vojnog dodatka polazeći od platnih listića za obračun i isplatu plate iz kojih se ne vidi njena struktura.

Kako u toku postupka veštak nije pozvan da se dodatno izjasni o zadatku veštačenja, odnosno na okolnost da li je i u kom iznosu vojni dodatak ušao u vrednost boda za obračun osnovne plate tužilje, to je ostalo neutvrđeno relevantno činjenično stanje za donošenje odluke u ovoj pravnoj stvari. Ovo posebno zato što su sudovi propustili da cene u celosti sadržinu rešenja direktora tužene od 22.11.2011. godine iz kojeg je nesporno utvrđeno da je ova vojna ustanova od novembra 2011. godine izmenila način obračuna plate zaposlenih kroz uračinavanje vojnog dodatka u osnovicu za obračun plate, odnosno kroz uračunavanje njegovog procenta u vrednost boda za obračun osnovne plate, kao što to tuženi osnovano ističe u reviziji.

Sledom navedenog, prvostepeni sud će u ponovnom postupku potpuno utvrditi činjenično stanje u smislu iznetih primedbi, da bi potom pravilnom primenom materijalnog prava odlučio o tužbenom zahtevu.

Kako odluka o troškovima postupka zavisi od ishoda odluke o glavnoj stvari, to je i ona ukinuta.

Iz navedenih razloga, primenom odredbe člana 416. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća-sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić