U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u parnici tužilaca M.L. iz B. i I.P. iz B., koje zastupa E.J., advokat iz B., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo RS, odlučujući o revizijama stranaka izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 7368/13 od 10.09.2014. godine i žalbi tužilaca izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R4 6/15 od 30.01.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 20.04.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 7368/13 od 10.09.2014. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 7368/13 od 10.09.2014. godine.

UKIDA SE rešenje Apelacionog suda u Beogradu R4 6/15 od 30.01.2015. godine.

ODBIJA SE zahtev tužilaca za naknadu troškova parničnog postupka po reviziji i žalbi na rešenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1897/12 od 18.12.2012. godine usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocima isplati neisplaćene zarade, kontrolorski dodatak, naknadu za noćni rad, praznični rad, minuli rad, regres i doprinose u iznosima i za period, bliže označen izrekom kao i troškove parničnog postupka u iznosu od 787.700,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 7368/13 od 10.09.2014. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu 1, 2, 3, 6, 7, 8, u delu stava 9. u odnosu na potvrđujući deo prvostepene presude, stavu 10, 11, 12, 15, 16, 17, u delu stava 18. u odnosu na potvrđujući deo prvostepene presude i stavu 19. Istom presudom preinačena je prvostepena odluka i odbijen tužbeni zahtev u delu kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiocima isplati neisplaćenu naknadu za noćni rad u periodu od 24.01.1994. godine do 25.05.1995. godine, neisplaćenu naknadu za praznični rad u periodu od 24.01.1994. godine do 25.05.1995. godine u iznosima bliže označenim izrekom sa kamatom i doprinosima i odbijen je kao neosnovan zahtev tužilaca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u preinačujućem delu i delu za troškove postupka blagovremeno su izjavili reviziju tužioci na osnovu člana 403. i 404. Zakona o parničnom postupku zbog pogrešne primene materijalnog prava i povrede prava na jednaku zaštitu i pravično suđenje. Protiv iste odluke u preostalom delu blagovremeno je izjavila reviziju tužena zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužioci su podneli odgovor na reviziju tužene. Odgovor Kontrole letenja Srbije i Crne Gore nije razmatran, jer nije stranka u postupku.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu R4 6/15 od 30.01.2015. godine odlučeno je da je nedopuštena revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 7368/13 od 10.09.2014. godine.

Protiv navedenog rešenja žalbu su podneli tužioci iz čije sadržine proizilazi da je podneta zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka.

Prema stanju iz spisa prethodnom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1356/12 od 19.04.2012. godine delimično je potvrđena ranija presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 566/11 od 04.07.2011. godine, ispravljena rešenjem od 22.12.2011. godine i delimično ukinuta i u ukinutom delu vraćena na ponovno suđenje. Prema članu 506. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11) ako je u postupcima započetim pre stupanja na snagu ovog zakona, posle stupanja na snagu ovog zakona presuda, odnosno rešenje kojim se okončava postupak ukinuto i vraćeno na ponovno suđenje, ponovni postupak sprovešće se po odredbama ovog zakona. Na osnovu citiranog propisa o revizijama i žalbi stranaka je odlučeno primenom važećeg Zakona o parničnom postupku. Kako su tužioci reviziju podneli u odnosu na preinačeni deo drugostepene odluke, kojim je delimično odbijen njihov tužbeni zahtev Vrhovni kasacioni sud nalazi da je revizija tužilaca dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 55/14) i da nema potrebe ni zakonskih uslova za primenu pravila o izuzetno dozvoljenoj reviziji iz člana 404. istog zakona.

Kako je Apelacioni sud u Beogradu pobijanim rešenjem R4 6/15 od 30.01.2015. godine pogrešno primenio član 404. Zakona o parničnom postupku, ocenjivanjem dopuštenosti dozvoljene, redovne revizije tužilaca i to nakon donošenja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, objavljenom u Službenom glasniku RS br. 55/14, koji isključuje učešće apelacionog suda u postupku po posebnoj reviziji, pobijano rešenje je po žalbi moralo biti ukinuto zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Revizija tužene se odnosi na usvajajući deo potraživanja, u iznosu nižem od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, usled čega je revizija tužene nedozvoljena na osnovu člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku. Naime, ukupno novčano potraživanje prema konačno opredeljenom, preostalom tužbenom zahtevu iz podneska tužilaca od 24.10.2012. godine za tužilju M.L. iznosi 1.677.371,14 dinara i za tužioca I.P. 1.704.686,40 dinara. U sporovima iz radnih odnosa revizija je dozvoljena u parnicama u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa a u parnicama sa novčanim potraživanjem revizija je dozvoljena po cenzusu propisanom za imovinskopravne sporove. Tužioci nisu jedinstveni suparničari i vrednost pobijanog dela za svakog od tužioca posebno ne prelazi citirani zakonski cenzus za ulaganje revizije usled čega je revizija tužene, izjavljena protiv presude protiv koje nije mogla biti podneta i nedozvoljena je na osnovu člana 410. stav 2. taka 5. Zakona o parničnom postupku.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u preinačenom delu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku Vrhovni kasacioni sud nalazi da revizija tužilaca nije osnovana.

U sprovedenom postupku nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom posutpku na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužioci su bili u radnom odnosu u Saveznoj upravi za kontrolu letenja do otkaza zbog učestvovanja u štrajku. Presudom Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1 340/03 od 07.04.1994. godine poništena su rešenja o prestanku radnog odnosa tužilaca od 16. i 17.07.1993. godine i tužioci su vraćeni na rad dana 25.05.1995. godine. Sprovedenim veštačenjem utvrđena je visina izgubljenih primanja tužilaca tokom odsustva sa rada.

Pobijanom odlukom je pravilno ocenjeno da tužocima pripada naknada štete nastala donošenjem nezakonitih odluka tužene o prestanku radnog odnosa. Prema odredbi člana 73. stav 1. Zakona o osnovnim pravima iz radnog odnosa („Službeni list SFRJ“ broj 60/89 ... 24/94) ako radnik pretrpi štetu na radu ili u vezi sa radom, organizacija, odnosno poslodavac dužni su da radniku naknade štetu po opštim načelima i odgovornosti za štetu. Pravilnom primenom materijalnog prava tužbeni zahtev je odbijen u delu koji se odnosi na isplatu posebnog dodatka za noćni rad i rad u dane praznika sa doprinosima, jer se radi o uvećanju zarade propisanom za obavljeni rad u posebnim okolnostima. Tužioci u spornom periodu, odsustvujući sa rada nisu bili izloženi posebnim naporima, koji prati rad noću, neodgovarajući čovekovom bioritmu i rad u neradne dane i usled odsustva štete po ovom osnovu ne pripada im naknada sa traženim uvećanjem na već dosuđene iznose izgubljene zarade sa kontrolnim dodatkom. Navodi revizije tužilaca o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani. Za drugačiju odluku u ovoj parnici nije od značaja specifična priroda poslova u kontroli letenja.

Kako je revizija tužilaca odbijena kao neosnovna, prema uspehu tužilaca u postupku po reviziji, primenom člana 165. Zakona o parničnom postupku odbijen je kao neosnovan zahtev za naknadu troškova za sastav revizije preko advokata sa sudskom taksom. Zahtev tužilaca za naknadu troškova sačinjavanja odgovora na reviziju, na osnovu člana 154. Zakona o parničnom posutpku nije osnovan, jer se prema okolnostima konkretnog slučaja ne radi o potrebnim, nužnim troškovima. Odbijen i je i zahtev za naknadu troškova za žalbu na rešenje R4 6/15 od 30.01.2015. godine, jer su nepotrebni, obzirom na isključivu nadležnost Vrhovnog kasacionog suda za odlučivanje o dopuštenosti revizije i odsustvo pravnog značaja pobijanog rešenja u parnici.

Sa iznetih razloga odlučeno je kao u izreci presude u stavu prvom na osnovu člana 414. stav 1., stavu 2. primenom člana 413. i stavu 3. na osnovu člana 401. tačka 3. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Milomir Nikolić,s.r.