Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava pozivajući se na odredbu člana 404. ZPP.

Po oceni Vrhovnog suda revizija je dozvoljena na osnovu člana 403. stv 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 18/20), zbog čega nije bilo mesta oceni izuzetne dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. ZPP.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog privrednog društva, a na osnovu zaključenog Aneksa Ugovora o radu od 01.09.2015. godine, kojim je izmenjen ugovor o radu od 05.02.2003. godine koji je tužilac zaključio sa AD „Železnice Srbije“ pravnim prethodnikom tuženog kod koga su izvršene statusne promene izdvajanja uz osnivanje. Tuženi „Srbija voz“ a.d. Beograd, kao novoosnovano privredno društvo, primenjivao je Kolektivni ugovor za A.D. „Železnice Srbije“ (Službeni glasnik „Železnice Srbije“ br. 4/15 od 24.03.2015. godine) kojim je u članu 57. propisano da se vrednost jednog radnog časa za obračun i isplatu zarada utvrđuje u skladu sa zakonom i drugim aktima, da se može utvrđivati kvartalno i šestomesečno, a da je u vrednost jednog radnog časa uključena mesečna vrednost za ishranu u toku rada i vrednost 1/12 regresa za korišćenje godišnjeg odmora, svedena na jedan radni čas. Visina navedenih naknada nije vrednosno iskazana, niti se može utvrditi u kom procentu učestvuje u vrednost jednog časa, a novčano nisu iskazane ni u platnim listama za sporni period. Ocenom nalaza i mišljenja veštaka za ekonomsko-finansijsku oblast utvrđena je visina troškova na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za sporni period, primenom poslednje regulative koja je predviđala parametre u pogledu visine troškova za ishranu i regres iz ranije važećeg kolektivnog ugovora.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom odredaba članova 104, 105. i 118. stava 1. tačaka 5. i 6. Zakona o radu, ocenio da tužilac osnovano potražuje naknadu troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, čija visina je utvrđena na osnovu nalaza i mišljenja veštaka primenom kriterijuma iz Kolektivnog ugovora za JŽTP „Beograd“ („Službeni glasnik RS“, br. 37/95 i 7/00), s obzirom na to da Aneksom Kolektivnog ugovora JP „Železnice Srbije“ iz 2006. godine i Kolektivnim ugovorom za „Železnice Srbije“ a.d. Beograd iz 2015. godine nije izvršena konkretizacija osnova i visine spornih naknada, jer se ne može utvrditi koji iznos predstavlja naknadu tih troškova u okviru određene vrednosti radnog časa, te da nije određena u nominalnom iznosu za sve zaposlene, bez obzira na njihovi stručnu spremu, radno mesto i koeficijent za obračun i isplatu zarade.

Drugostepeni sud je usvojio žalbu tuženog i preinačio prvostepenu presudu, tako što je odbio tužbeni zahtev, jer je zaključio da zaposleni ne može posebno ostvarivati naknadu predmetnih troškova, kada je to pravo ostvario kroz vrednost obračunatih i isplaćenih časova rada u skladu sa kolektivnim ugovorom, usled čega je bez uticaja okolnost da visina naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora nije vrednosno iskazana, niti se može utvrditi u kom procentu učestvuje u vrednost radnog časa. Ovo stoga, što odredba člana 104. i 105, u vezi člana 118. tačka 5. i 6. Zakona o radu, isplatu naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora predviđa samo kao pravo zaposlenog i kad ugovor o radu i kolektivni ugovor ne utvrđuje visinu naknade ovih troškova, već se određuje da se oni uračunavaju u cenu radnog časa, tada zaposleni ne može da traži posebno isplatu novčanih iznosa iz ovih osnova, jer nema odgovarajućeg kolektivnog ugovora, kao opšteg akta i instrumenta za njihovu konkretizaciju.

Vrhovni sud je našao da se osnovano revizijom ukazuje da je pobijana drugostepena odluka doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava.

Zakonom o radu predviđeno je pravo zaposlenog na naknadu troškova u vezi sa radom. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 61/05) koje se primenjuju od 01.01.2006. godine, pored ostalog, predviđeno je i pravo zaposlenog na naknadu troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora (član 118. tačke 5. i 6). Poslodavcima je, nakon početka primene noveliranog Zakona o radu, ostavljena mogućnost da svojim aktom utvrde visinu tih naknada. Pritom, njihova visina mora biti određena linearno za sve zaposlene, odnosno ti troškovi moraju biti isplaćeni svim zaposlenima u istom iznosu bez obzira na njihovu stručnu spremu, zvanje i radno mesto.

Kolektivni ugovor za A.D. „Železnice Srbije“ od 24.03.2015. godine koji je nastavio da primenjuje i tuženi predviđeno je da je u vrednost jednog radnog časa za obračun i isplatu zarade uključena mesečna vrednost za ishranu u toku rada i vrednost 1/12 regresa za korišćenje godišnjeg odmora, svedena na jedan radni čas. Iz ovakvog utvrđenja vrednosti radnog časa ne može se utvrditi koji iznos predstavlja naknadu za troškove ishrane i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, jer isti nisu iskazani u nominalnim iznosima. Tuženi nije dostavio odluku o visini ovih naknada, niti je obavljenim veštačenjem mogla biti utvrđena njihova visina - vrednost sa kojim su uključene u vrednost jednog radnog časa, što ne isključuje pravo tužilaca na isplatu ovih naknada. Stoga, ne može se prihvatiti stav da su zaposlenima, pa i tužiocu, ovi troškovi isplaćeni kroz visinu cene rada, s obzirom da sporne naknade nisu nominalno iskazane u platnoj listi tužilaca, kako je to propisano članom 121. Zakona o radu i Pravilnikom o sadržaju obračuna zarada, odnosno naknada zarada („Službeni glasnik RS“ br. 90/2014 i 44/2018) kojim se propisuje sadržaj obračuna zarade, između ostalog i iznos naknade troškova koji imaju karakter zarada -topli obrok i regres (član 3. stav. 1. tačka 7).

Imajući u vidu da odredbom člana 57. Kolektivnog ugovora („Službeni glasnik RS“, br. 4/15), nije izvršena konkretizacija ovog prava u pogledu određivanja visine traženih naknada, to se ne može prihvatiti ni navod tuženog, kao ni zaključak drugostepenog suda da su zaposlenima pa i tužiocu isplaćeni kroz isplatu zarade, uračunate kroz vrednost jednog časa.

Na osnovu izloženog, Vrhovni sud nalazi da je prvostepeni sud usvojio tužbeni zahtev uz pravilnu primenu materijalnog prava, nakon što je utvrdio da tužilac ima pravo na naknadu troškova za ishranu i regres, da Kolektivnim ugovorom tuženog, kao ni drugim opštim aktom, u spornom periodu visina ovih naknada nije određena, niti je plaćena zaposlenima, što čini osnovanim tužbeni zahtev kojim tužilac potražuje dosuđene iznose na ime naknade troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, čija visina je utvrđena ocenom nalaza i mišljenja sudskog veštaka, primenom poslednje regulative kod poslodavca koja je predviđala parametre u pogledu visine troškova za ishranu i regres iz Kolektivnog ugovora za JŽTP „Beograd“ („Službeni glasnik RS“ br.37/95 i 7/2000).

Kako je drugostepeni sud zbog pogrešne primene materijalnog prava odbio tužbeni zahtev, Vrhovni sud je primenom člana 416. stav 1. ZPP, preinačio drugostepenu odluku, odbio žalbu tuženog i potvrdio prvostepenu presudu.

Tužilac je uspeo u sporu po reviziji, pa mu na osnovu člana 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP pripadaju i opredeljeni troškovi revizijskog postupka i to: za sastav revizije od strane advokata sa traženim uvećanjem na ime PDV-a od 21.600,00 dinara prema AT važećoj u vreme preduzimanja ove parnične radnje i na ime sudske takse za reviziju iznos od 26.976,00 dinara i revizijsku odluku od 40.464,00 dinara, sve prema važećoj TT.

Na osnovu iznetog, primenom člana 165. stav 2. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković