.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 634/2015
16.07.2015. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca R.Ž. iz G.M., čiji je punomoćnik R.S., advokat iz V., protiv tuženog SP L. A.D. B., radi poništaja rešenja i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 6985/12 od 05.11.2014. godine, u sednici od 16.07.2015. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 6985/12 od 05.11.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 6985/12 od 05.11.2014. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Valjevu P1 br. 781/12 (2010) od 19.10.2012. godine, a odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po žalbi. Navedenom prvostepenom presudom odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog br. 01-4045 od 22.09.2010. godine i da se tuženi obaveže da ga vrati na rad saglasno ugovoru o radu od 29.04.2002. godine i aneksima od 24.05.2006. i od 19.02.2007. godine, označenih brojeva. Stavom drugim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11 i 55/14), koji se u ovom parničnom postupku primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. ovog zakona, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana. Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a bitna povreda iz tačke 12. citirane zakonske odredbe na koju se revizijom ukazuje, ne može biti razlog za izjavljivanje revizije na osnovu člana 407. stav 1. ZPP.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme, na radnom mestu konduktera na osnovu ugovora o radu od 29.04.2002. godine. Tuženi je pobijanim rešenjem od 22.09.2010. godine otkazao tužiocu ugovor o radu na osnovu člana 179. stav 2. Zakona o radu u vezi člana 16. tačke 4. i 5. ugovora o radu zbog učinjene povrede radne obaveze: nezakonito raspolaganje sredstvima preduzeća, protivpravno pribavljanje materijalne koristi na štetu preduzeća i prepravljanje ili brisanje dokumentacije u vezi naplaćenih usluga. Iz tih razloga mu je prethodno 16.08.2010. godine dostavio upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu. Prilikom izvršene interne kontrole dana 10.07.2010. godine na autbuskoj liniji S.– V., utvrđeno je da je tužilac kao kondukter izdao jednoj putnici kartu br. 33311 u iznosu od 210,00 dinara na relaciji LJ.– V., koja nije bila upisana u kontrolni list za taj dan jer je u istom kao početnu kartu upisao putnu kartu br. 33312, što upućuje na to da je dva puta izvršio prodaju jedne iste karte, a pri tom novac nije predao tuženom, pri čemu je na spornoj karti bilo više oznaka numeratora jedan preko drugog. Kontrolor je predmetnom prilikom kod tužioca pronašao i karte koje su već bile prodavane prethodnih dana. Veštačenjem preko sudskog veštaka grafologa utvrđeno je da na spornoj putnoj karti br. 33311 postoje dva različita otiska numeratora sa dva različita datuma.
Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je tužiocu zakonito i u zakonitoj proceduri otkazan ugovor o radu, s obzirom da je on izvršio povrede radnih obaveza koje su mu stavljene na teret pobijanim rešenjem o otkazu ugovora o radu, koje je doneto na osnovu odredbe člana 179. tačka 2. Zakona o radu u vezi člana 16. tačke 4. i 5. ugovora o radu.
Kako je u konkretnom slučaju pouzdano utvrđeno da je tužilac dva puta izvršio prodaju jedne iste karte, a da pritom novac nije predao tuženom, čime je učinio povredu radne obaveze nezakonitog raspolaganja sredstvima preduzeća iz člana 16. tačka 4. ugovora o radu, to je bez uticaja njegov revizijski navod da kritičnom prilikom u internoj kontroli nije konstatovan manjak. Pre svega zato što bi to ukazivalo na protivpravno pribavljanje materijalne koristi na štetu preduzeća kao povrede radne obaveze iz člana 16. tačka 5. ugovora, što nije od značaja kada je pouzdano utvrđeno postojanje povrede iz tačke 4, kao i zato što se ovim revizijskim navodom osporava utvrđeno činjenično stanje, iz kog razloga se revizija ne može izjaviti na osnovu člana 407. stav 2. ZPP.
Preostali revizijski navodi kojima tužilac ponavlja da je navedenu grešku u radu učinio kao posledicu hroničnog umora zbog nejednakog tretmana konduktera sa prebivalištem u V. u odnosu na njega, bili su predmet pravilne ocene drugostepenog suda, koje ovaj sud u potpunosti prihvata.
Pravilno je odlučeno i o troškovima postupka, na osnovu člana 153. stav 1. ZPP. Iz izloženih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci presude.
Predsednik veća-sudija
Predrag Trifunović,s.r.
