Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 87/18) i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Navodi revizije kojima se ukazuje na postojanje bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP su bez uticaja jer ta povreda postupka ne predstavlja revizijski razlog prema čl. 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana 01.04. 2017. godine tužilac i tuženi zaključili su ugovor o radu kojim je tužilac zasnovao radni odnos na određeno vreme radi obavljanja poslova na radnom mestu ... Dana 21.12.2017. godine održana je vanredna sednice Skupštine OZZ „BB“ na kojoj je jednoglasnom odlukom zadrugara opozvan VD direktor AA. Predsednik skupštine tuženog je istog dana 21.12.2017. godine doneo rešenje o otkazu ugovora o radu tužiocu iz razloga neostvarivanja rezultata rada i neposedovanja potrebnih znanja i sposobnosti na poslovima VD direktora. U obrazloženju osporenog rešenja navedeno je da zbog velikog broja problema u poslovanju zadruge, propusta i gubitaka, svojevoljnog nastupanja direktora bez konsultovanja sa zadrugarima kao i samovoljnog otpuštanja radnika, skupština tuženog je donela Odluku kojom se tužilac razrešava funkcije VD direktora. U rešenju je navedeno da je tužilac već opomenut od strane zadrugara na neovlašćeno i neadekvatno ponašanje, ali da se na isto oglušio. Tužilac nije poništavao Odluku tuženog o njegovom opozivu i razrešenju sa dužnosti VD direktora. Postavljenim tužbenim zahtevom tužilac je tražio da se poništi rešenje o otkazu ugovora o radu tuženog od 21.12.2017. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev i poništio rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu od 21.12.2017. godine sa obrazloženjem da tuženi, pre donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu tužiocu nije dostavio pismeno obaveštenje u vezi nedostataka u njegovom radu, uputstvima i primernom roku za poboljšanje rada, niti je u samom rešenju konkretizovao radnje koje obrazuju otkazni razlog tačnim opisom kroz mesto i vreme događaja odnosno propuste koji se tužiocu stavljaju na teret, zbog čega je navedeno rešenje poništeno kao nezakonito.

Drugostepeni sud je, odlučujući o žalbi tužene, preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužioca za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu kao neosnovan sa obrazloženjem da je Odluka skupštine OZZ „BB“ od 21.12.2017. godine, kojom je tužilac razrešen sa funkcije VD direktora, konačna i pravnosnažna jer navedena odluka od strane tužioca nije poništavana, a posledica ove odluke je donošenje rešenja o otkazu ugovora o radu. Rešenjem o otkazu ugovora o radu se samo konstatuje prestanak radnog odnosa kao posledica razrešenja sa funkcije direktora, pa u situaciji da kada zaključenim ugovorom o radu nije ugovoreno da će u slučaju razrešenja sa funkcije direktora pre isteka mandata tužilac ostati u radnom odnosu kod tuženog do isteka roka na koji je ugovor zaključen, rešenje o otkazu ugovora o radu nije nezakonito.

Vrhovni kasacioni sud smatra da se revizijom tužoca neosnovano ukazuje da je pobijana presuda doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava.

Članom 45. stav 1. alineja 5. Zadružnih pravila Opšte zemljoradničke zadruge „BB“ predviđeno je da Skupština donosi odluke o izboru i opozivu direktora Zadruge imenovanju vršioca dužnosti direktora i izboru drugih zastupnika. Članom 52. stav 1. predviđeno je da direktora Zadruge imenuje Skupština zadruge na neodređeno vreme, dok je članom 55. stav 1. predviđeno je da direktor zadruge može biti razrešen dužnosti pre isteka mandata u slučajevima: ostavke, kršenja zakona, pravila i drugih akata zadruge, kada nadležni državni organ ili zadružni revizor utvrde da direktor u vršenju dužnosti ne postupa u skladu sa zakonom, pravilima i drugim aktima zadruge, te odlukama organa upravljanja zadruge i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom. Stavom 2. istog člana predviđeno je da Skupština zadruge treba da donese odluku o razrešenju direktora zadruge dvotrećinskom većinom zadrugara. Odredbom člana 24. ugovora o radu ugovoreno je da svaka ugovorna strana može otkazati ugovor pod uslovima i u slučajevima određenim zakonom.

Odredbom člana 48. stava 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br.24/2005...75/2014) predviđeno je da direktor, odnosno drugi zakonski zastupnik poslodavca (u daljem tekstu direktor) može da zasnuje radni odnos na neodređeno vreme ili određeno vreme. Stavom 2. određeno je da se radni odnos zasniva ugovorom o radu, a stavom 3. da radni odnos na određeno vreme može da traje do isteka roka na koji je izabran direktor, odnosno do njegovog razrešenja.

U konkretnom slučaju, tužilac je sa tuženim dana 01.04.2017. godine zaključio ugovor o radu na određeno vreme radi obavljanja poslova VD direktora, te je zasnivanjem radnog odnosa dobio status zaposlenog sa svim pravima i obavezama iz radnog odnosa. Zaključeni ugovor o radu između parničnih stranaka nije sadržao odredbe kojim bi se regulisao radnopravni status tužioca nakon razrešenja sa funkcije direktora. Pravilan je zaključak drugostepenog suda da se u konkretnom slučaju radi o radnom odnosu zasnovanom na poslovima i zadacima VD direktora za period na koji je izabran na funkcuju, a da ispunjenost uslova za razrešenje tužioca pre isteka perioda na koji je imenovan, predstavlja osnov za prestanak radnog odnosa. Stoga, rešenje tuženog kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu je deklaratorne prirode, jer se istim potvrđuje Odluka skupštine tuženog o razrešenju tuženog sa funkcije VD direktora zbog neostvarivanja rezultata rada i neposedovanja potrebnih znanja i sposobnosti. Navedena odluka o razrešenju je doneta u zakonom sprovedenoj proceduri i u skladu sa aktima tužene koji regulišu postupak imenovanja, odnosno razrešenja direktora i VD direktora, a koju odluku tuženi nije pobijao i ista je pravnosnažna i proizvodi pravno dejstvo. Stoga, bez uticaja su revizijski navodi tužioca da osporeno rešenje nezakonito jer ne sadrži radnje koje obrazuju otkazni razlog, obzirom na činjenicu da je tužilac izabrano lice, odnosno da je Odlukom skupštine tuženog imenovan na funkciju VD direktora, da je nakon toga Odlukom tuženog od 21.12.2017. godine razrešen sa navedene funkcije, to je dakle donošenjem Odluke o razrešenju tužioca godine nastupio osnov za prestanak radnog odnosa tužioca kod tuženog. Oporenim rešenjem faktički se konstatuje prestanak radnog odnosa kao posledica razrešenja sa funkcije direktora.

Na osnovu odredbe člana 414. ZPP, Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u izreci.

Odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju jer ovi troškovi nisu bili potrebni radi vođenja parnice, shodno članu 154. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić