Prema utvrđenom činjeničnom stanju, načelnik Opštinske uprave Opštine Pećinci je doneo rešenje broj ... od 10.01.2014. godine kojim je utvrđeno da je tužilja AA, diplomirani ..., VII-1 stručne spreme po zvanju samostalni stručni saradnik, raspoređena na radno mesto „stručno – operativni poslovi za ...“ u Odeljenju za ..., neraspoređena. U ovom rešenju je navedeno da je radno mesto na kome je zaposlena tužilja ukinuto Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta od 25.12.2013. godine i da tužilja nije mogla biti raspoređena na drugo radno mesto u istom ili drugom državnom organu, te da će joj biti obezbeđeno plaćeno odsustvo u periodu od 45 dana od dana donošenja rešenja, jer ne postoji nepopunjeno radno mesto u Opštinskoj upravi koje odgovara njenoj stručnoj spremi. U izreci rešenja je navedeno da se tužilji odobrava korišćenje prava na plaćeno odsustvo u navedenom trajanju. Tužilja je izjavila prigovor protiv navedenog rešenja od 10.01.2014. godine koji je delimično usvojen rešenjem broj .. od 30.01.2014. godine, tako što je utvrđeno da tužilji plaćeno odsustvo počinje od dana prijema rešenja od 10.01.2014. godine, a ne od dana njegovog donošenja. Dana 24.02.2014. godine tužena je donela rešenje broj ... kojim tužilji AA prestaje radni odnos sa danom 25.02.2014. godine iz razloga što je usled promena u organizaciji stekla status neraspoređenog radnika. Tužilja je izjavila prigovor i na rešenje od 24.02.2014. godine dana 25.02.2014. godine, koji je odbijen rešenjem tužene broj ... od 13.03.2014. godine. Tužilja AA živi u porodičnoj kući sa roditeljima i nema obavezu izdržavanja drugih lica. Utvrđeno je koliku je platu mesečno ostvarivala u periodu od septembra 2013. godine zaključno sa decembrom 2013. godine, kao i za januar i februar 2014. godine.

Načelnik Opštinske uprave Opštine Pećinci je doneo i rešenje broj ... od 10.01.2014. godine, kojim je utvrđeno da je tužilja BB, specijalista strukovni ..., VII-1 stručne spreme, po zvanju viši stručni saradnik, raspoređena na radno mesto „šef mesne kancelarije – ...“ stručno – operativni poslovi za ...“ u naseljenom mestu ... u Odeljenju za ..., neraspoređena. Tužilja je izjavila prigovor protiv navedenog rešenja od 10.01.2014. godine koji je delimično usvojen rešenjem broj ... od 30.01.2014. godine, tako što je utvrđeno da tužilji plaćeno odsustvo počinje od dana prijema rešenja od 10.01.2014. godine, a ne od dana njegovog donošenja. Dana 24.02.2014. godine tužena je donela rešenje broj ... kojim tužilji BB prestaje radni odnos sa danom 25.02.2014. godine sa obrazloženjem da je došlo do promene u organizaciji i metodu rada, odnosno u smanjenju obima i ukidanju poslova, a da tužilja nije mogla biti raspoređena na drugo upražnjeno radno mesto koje bi odgovaralo njenoj stručnoj spremi. Tužilja je izjavila prigovor i na rešenje od 24.02.2014. godine, koji je odbijen rešenjem tužene broj ... od 13.03.2014. godine.

Na radnom mestu „šefa mesne kancelarije – ...“ na dan 24.12.2013. godine bilo je zaposleno devet izvršilaca, među kojima i tužilja BB, a prema Pravilniku o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta od 08.07.2013. godine za navedeno radno mesto bilo je predviđeno četrnaest izvršilaca. Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta od 25.12.2013. godine broj izvršilaca na navedenom radnom mestu je smanjen na osam izvršilaca.

Tužilja AA je podnela prvostepenom sudu 18.02.2014. godine tužbu protiv tužene kojom zahteva poništaj rešenja tužene ... od 30.01.2014. godine, a dana 31.03.2014. godine podnela je i tužbu protiv tužene kojom zahteva poništaj rešenja tužene broj ... od 13.03.2014. godine. U tužbi je istaknut zahtev da se vrati na radno mesto koje odgovara njenom stepenu stručne spreme, radnim sposobnostima i iskustvu. Tužilja BB je podnela prvostepenom sudu 18.02.2014. godine tužbu protiv tužene kojom zahteva poništaj rešenja tužene BB od 30.01.2014. godine, a dana 31.03.2014. godine i tužbu protiv kojom zahteva poništaj rešenja tužene broj ... od 13.03.2014. godine. U tužbi je istaknut zahtev da se tužena obaveže da je vrati na radno mesto koje odgovara njenoj stručnoj spremi, radnim sposobnostima i iskustvu.

Podneskom od 11.02.2016. godine tužilja AA je zahtevala poništaj rešenja tužene broj ... od 10.01.2014. godine i rešenja tužene broj ... od 24.02.2014. godine, kao i da je tužena vrati na radno mesto koje odgovara njenoj stručnoj spremi, radnom iskustvu i sposobnostima, te predložila da prvostepeni sud donese presudu kojom će poništiti navedena prvostepena rešenja tužene od 10.01.2014. godine i 24.02.2014. godine i obavezati tuženu da je vrati na radno mesto koje odgovara njenom stepenu stručne spreme, sposobnostima i radnom iskustvu.

Podneskom od 11.02.2016. godine tužilja BB zahtevala poništaj rešenja tužene broj ... od 10.01.2014. godine i rešenja tužene broj .. od 24.02.2014. godine, kao i da je tužena vrati na radno mesto koje odgovara njenom stepenu stručne spreme, radnim sposobnostima i iskustvu. Predložila da prvostepeni sud donese presudu kojom će poništiti navedena prvostepena rešenja tužene od 10.01.2014. godine i 24.02.2014. godine i obavezati tuženu da je vrati na radno mesto koje odgovara njenom stepenu stručne spreme, radnim sposobnostima iskustvu.

Na temelju ovakvog činjeničnog stanja drugostepeni sud je našao da su tužilje u podnesku od 11.02.2016. godine postavile samo zahtev za poništaj prvostepenih rešenja tužene od 10.01.2014. godine i 24.02.2014. godine. Stoga je taj sud zaključio da je ovim podneskom izvršeno istovremeno učinjeno i povlačenje ranije postavljenih zahteva za poništaj drugostepenih rešenja tužene. Iz tog razloga drugostepeni sud nalazi i da su zahtevi tužilja za poništaj spornih drugostepenih rešenja tužene iznova postavljeni tek u podnescima od 21.04.2018. godine za tužilju AA, odnosno 24.04.2018. godine za tužilju BB. Sledom tog stava izveden je i zaključak da su ovim podnescima podnete nove tužbe po proteku roka od 15 dana propisanog odredbom člana 71. stav 6. Zakona o radnim odnosima u državnim organima. Iz tih razloga ukinuta je prvostepena presuda i tužba odbačena u odnosu na postavljeni zahtev za poništaj spornih rešenja tužene. Posledično je preinačena prvostepena presuda u pogledu usvajućeg zahteva tužilje AA za naknadu štete i tužilje BB za vraćanje na rad, tako što je taj zahtev odbijen.

Vrhovni kasacioni sud ne prihvata izneto stanovište drugostepenog suda, jer nalazi da predstavlja arbitrerno presuđenje koje ima za posledicu nezakonito odbacivanje tužbi u ovom sporu.

To je posledica činjenice da tužilje u podnesku od 11.02.2016. godine ni jednom rečju nisu izjavile da povlače prethodno blagovremeno podnete tužbe za poništaj drugostepenog rešenja tužene. Takva izjava tužilja nije data ni na bilo kom ročištu. Citirani podnesak, kao i izjava punomoćnika tužilja data na ročištu na kome je zaključena glavna rasprava jasno opredeljuje samo zahtev da se poništi prvostepenog rešenje tužene od 10.01.2014. godine i 24.02.2014. godine. Međutim, tako data izjava nema sadržinu jezičkog iskaza da se istovremeno vrši povlačenje ranije podnetih tužbi za poništaj drugostepenih rešenja tužene. Stoga se ne može zaključiti da su tužilje tek sa podneskom od 21.04.2018. godine iznova istakle zahtev za poništaj drugostepenih rešenja tužene. Iz tog razloga pogrešno je stanovište drugostepenog suda da se od 21.04.2018. godine, kao datuma podnošenja podneska, računa i rok za podnošenje tužbe, odnosno da se iz tog razloga tužbe u ovom sporu smatraju podnetim po isteku roka propisanog odredbom člana 71. stav 6. Zakona o radnim odnosima u državnim organima. Zato se pobijana drugostepena presuda mora ukinuti.

To su razlozi zbog kojih je na temelju odredbe člana 416. stav 2. ZPP odlučeno kao u izreci.

U ponovljenom postupku drugostepeni sud će ispitati podnete žalbe sa stanovišta pravilnog utvrđenja odlučnih činjenica za presuđenje i pravilne primene materijalnog prava i ponovo odlučiti o osnovanosti ili neosnovanosti istih.

Predsednik veća – sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić