Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog do 09.05.2012. godine, kada mu je rešenjem tuženog otkazan ugovor o radu br. 1188 od 28.05.2008. godine zbog toga što je svojom krivicom učinio povredu radne obaveze - unošenje akohola u društvo utvrđene članom 22. tačka 28. ugovora o radu, odnosno zbog toga što je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. U obrazloženju pobijanog rešenja navedeno je da je tužilac 20.03.2012. godine uneo u prostorije tuženog jedan litar alkoholnog pića (iako mu je bilo poznato da je unošenje alkohola zabranjeno), jer ga je kolega S.P. zamolio da to učini umesto njega. Tužilac je kupio traženo piće, a u povratku, prilikom ulaska u krug preduzeća, obezbeđenje ga je zaustavilo na portirnici i na traženje radnika obezbeđenja tužilac je prijavio da ima flašu konjaka, koja mu je potom oduzeta.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je tuženi postupio u skladu sa odredbama čl. 179., 180. i 185. Zakona o radu, ali da je način na koji je došao do saznanja da je tužilac izvršio navedenu povredu radne obaveze nezakonit, što za posledicu ima i nezakonitost rešenja o otkazu ugovora o radu i rešenja o prestanku radnog odnosa, jer radnik agencije koja je bila angažovana od strane tuženog radi obavljanja poslova obezbeđenja nije bio ovlašćen da izvrši pregled radnika i oduzima stvari koje kod radnika pronađe.

Po shvatanju Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužioca.

Odredbom člana 179. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05...54/09) propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potreba poslodavca i to ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu (tačka 2.) i ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca (tačka 3.).

Članom 22. ugovora o radu zaključenog između tužioca i tuženog od 28.05.2008. godine predviđeno je da zaposlenom prestaje radni odnos otkazom ugovora od strane poslodavca ako svojom krivicom učini povredu radne obaveze i radne discipline i to ako unosi alkohol u Društvo (tačka 28.).

U konkretnom slučaju stekli su se uslovi da se tužiocu otkaže ugovor o radu primenom navedenog otkaznog razloga, jer je utvrđeno da je tužilac uneo alkohol u krug preduzeća, iako je znao da je unošenje alkohola zabranjeno i na taj način svojom krivicom učinio povredu radne obaveze predviđenu članom 22. tačka 28. ugovora o radu.

Tuženi je sa Agencijom za obezbeđenje lica i objekta zaključio ugovor čiji je predmet pružanje fizičko-tehničkog obezbeđenja i zaštite imovine i lica naručioca, a jedna od obaveza predviđenih ugovorom je kontrola ulaska i izlaska zaposlenih lica, koja podrazumeva i kontrolu unošenja nedozvoljenih stvari od strane zaposlenih lica, pa se i po shvatanju ovog suda ne bi mogao prihvatiti zaključak prvostepenog suda da je radnik agencije koja je vršila obezbeđenje tuženog na nezakonit način došao do saznanja da je tužilac u krug preduzeća uneo flašu pića. Ovo iz razloga što nije ni vršen pretres tužioca, nego je tužilac sam prijavio da nosi flašu pića. Pri tome nije važno da li je tužilac alkohol uneo za sebe ili za drugog radnika, jer je bitna činjenica da li je protivpravno uneo alkohol u krug preduzeća, te su stoga neosnovani navodi revizije da je pogrešno primenjeno materijalno pravo i da tužilac nije učinio povredu radne obaveze koja mu se stavlja na teret, jer je piće unosio za drugog a ne za sebe.

Tuženi je u smislu člana 180. Zakona o radu upozorio tužioca na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, čime je poštovana i procedura o otkazivanju ugovora o radu. S obzirom da je tužiocu zakonito prestao radni odnos kod tuženog, pravilno je odbijen i zahtev tužioca za vraćanje na rad kod tuženog, jer ovo pravo pripada zaposlenom u slučaju kada sud donese pravnosnažnu odluku kojom je utvrđeno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos (član 191. stav 1. istog zakona).

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Ljubica Milutinović, s.r.