Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Gordane Komnenić i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Suzana Matejić, advokat iz ... protiv tuženog „Mlekara“ d.o.o. Leskovac, čiji je punomoćnik Milan Lazić, advokat iz ..., radi zaštite od zlostavljanja na radu i naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 661/2019 od 07.08.2020. godine, u sednici održanoj 10.02.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj preko punomoćnika advokata Milana Lazića iz ... protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 661/2019 od 07.08.2020. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena preko punomoćnika advokata Milana Lazića iz ... protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 661/2019 od 07.08.2020. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena preko advokata Zorana Pešića iz ... protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 661/2019 od 07.08.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 661/2019 od 07.08.2020. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba tuženog i potvrđena presuda Višeg suda u Leskovcu P1 6/17 od 05.12.2018. godine u stavovima prvom, drugom, trećem i petom izreke kojima je utvrđeno da je tužilac, u periodu od 17.09.2014. godine do 03.10.2016. godine pretrpeo zlostavljanje na radu od strane direktora BB, odgovornog lica tuženog, na način bliže opisan u stavu prvom izreke, obavezan tuženi da o svom trošku objavi ovu presudu u jednom dnevnom listu sa tiražom preko 10.000 primeraka, kao i na oglasnoj tabli tuženog, obavezan tuženi da tužiocu, na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda, isplati iznos od 200.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, kao i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 209.850,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio revizije preko advokata Zorana Pešića iz ... zbog pogrešne primene materijalnog prava i advokata Milana Lazića iz ..., zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o revizijama odluči kao o izuzetno dozvoljenim, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Ispitujući dozvoljenost revizije izjavljene preko advokata Zorana Pešića iz ... u smislu člana 410. stav 2. tačka 1. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP) Vrhovni kascioni sud je ocenio da revizija tužene nije dozvoljena.

Članom 410. stav 2. tačka 1. ZPP je propisano da je revizija nedozvoljena ako je reviziju izjavilo lice koje nije ovlašćeno za podnošenje revizije.

Članom 410. stav 1. ZPP propisano je da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciti rešenjem prvostepeni sud bez održavanja ročišta, a članom 413. ZPP, da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciti Vrhovni kasacioni sud rešenjem ako to, u granicama svojih ovlašćenja (član 410), nije učinio prvostepeni sud.

U konkretnom slučaju, podneskom od 19.12.2019. godine tuženi je obavestio sud da će ga u daljem toku postupka zastupati novoangažovani punomoćnici, između ostalih advokat Milan Lazić iz ... i u priologu dostavio punomoćje za zastupanje, a da opoziva punomoćja svim advokatima koji su ga do tada zastupali u postupku.

Kod takvog stanja stvari, revizija tuženog izjavljena preko advokata Zorana Pešića iz ... nije dozvoljena, zbog čega je primenom člana 413. ZOO odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Pravnosnažnom presudom, primenom materijalnog prava iz odredbi Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu („Službeni glasnik RS“, broj 36/2010) utvrđeno je da je tuženi prema tužiocu izvršio zlostavljanje na radu, preduzimanjem radnji bliže navedenih u stavu prvom izreke prvostepene presude, zbog čega je u obavezi da tužiocu zbog pretrpljene povrede časti i ugleda naknadi nematerijalnu štetu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. ZPP. Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti potreba za ujednačenjem sudske prakse i novim tumačenjem prava u pogledu primene čl. 6. i 31. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, kojim je definisan pojam zlostavljanja i izvršioca zlostavljanja, kao i pravilo o teretu dokazivanja. Pored toga, tuženi nije uz reviziju dostavio pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji. Revizijski navodi tuženog o bitnoj povredi odredaba parničnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju nisu posebno razmatrani, jer se po izričitoj odredbi člana 404. stav 1. ZPP posebna revizija može izjaviti samo zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi sa članom 441. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 29. stav 4. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, spor zbog zlostavljanja na radu ili u vezi sa radom je radni spor. Stavom 5. istog člana propisana je shodna primena Zakona o parničnom postupku u sporovima za ostvarivanje sudske zaštite zbog zlostavljanja na radu ili u vezi sa radom, ukoliko Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu nisu predviđena posebna pravila.

Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu nije predviđeno da je u ovoj vrsti sporova revizija uvek dozvoljena, a odredbom člana 441. ZPP, propisano je da je u parnicama iz radnih sporova revizija dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora.

Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari radi utvrđenja postojanja zlostavljanja na radu i naknade štete podneta je 01.02.2017. godine. Prvostepena presuda kojom je odlučeno o tužbenom zahtevu doneta je 05.12.2018. godine. Drugostepena presuda doneta je 07.08.2020. godine.

Imajući u vidu da se tražena pravna zaštita ne odnosi na zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, a da vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude od 200.000,00 dinara očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to revizija tuženog nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić