.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 643/2015
10.09.2015. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca S.Đ. iz L., čiji je punomoćnik V.S., advokat iz L., protiv tuženog KJP J. B., čiji je punomoćnik P.P., advokat iz L., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2736/14 od 09.12.2014. godine, u sednici održanoj 10.09.2015. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2736/14 od 09.12.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Lebanu P1 15/14 od 12.06.2014. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev i poništeno rešenje tuženog od 17.07.2012. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu od 23.12.2009. godine, pa je naloženo tuženom da ga vrati na poslove i radne zadatke koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da plati tužiocu regres za korišćenje godišnjeg odmora i to za 2010. godinu u visini od 5.000,00 dinara sa kamatom od 01.07.2011. godine do isplate i za 2011. godinu 5.000,00 dinara sa kamatom od 01.01.2012. godine do isplate. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 193.500,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2736/14 od 09.12.2014. godine, žalba tuženog je odbijena, kao neosnovana, a prvostepena presuda potvrđena. Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), pa je našao da je revizija neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge povrede postupka zbog kojih se revizija može izjaviti, primenom člana 407. stav 1. ZPP.
Prema činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka, tužilac je rešenjem Skupštine opštine Bojnik od 27.12.2008. godine imenovan za VD direktora tuženog, na period od godinu dana, na osnovu čega je tužilac sa tuženim, 30.12.2008. godine, zaključio Ugovor o radu, koji je u ime tuženog potpisao predsednik Upravnog odbora. U članu 3. Ugovora, koji reguliše period na koji se zasniva radni odnos, nije precizno određeno na koji period se isti zasniva, već su zaokružene obe varijante, odnosno i varijanta da zasniva radni odnos na određeno vreme (bez označavanja perioda ili datum zasnivanja i prestanka radnog odnosa) i varijanta da se radni odnos zasniva na neodređeno vreme, a samo se u članu 7. Ugovora navodi da je tužilac dužan da stupi na rad 27.12.2008. godine. Odlukom SO Bojnik od 29.03.2010. godine, tužilac je imenovan za direktora tuženog na period od 4 godine, a u dosijeu tužioca nalazi se Ugovor o radu od 23.12.2009. godine, koji je u ime tuženog potpisao sam tužilac, dok na mestu zaposlenog nema potpisa, u kome se takođe ne navodi period na koji je radni odnos zasnovan, kao ni da li je zasnovan na određeno ili na neodređeno vreme. Rešenjem SO Bojnik od 08.06.2012. godine, tužilac je razrešen dužnosti direktora, na osnovu čega je novi VD direktor doneo pobijano rešenje od 17.07.2012. godine, kojim se tužiocu otkazuje radni odnos zaključno sa 21.08.2012. godine. U obrazloženju ovog rešenja se navodi da mu se radni odnos otkazuje jer na funkciju direktora nije izabran iz redova zaposlenih.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su sudovi pravilno usvojili tužbeni zahtev i poništili rešenje tuženog, nalazeći da se, primenom člana 31. Zakona o radu, ima smatrati da je tužilac zaključenjem ugovora o radu od 30.12.2008. godine, u kome nije utvrđeno vreme na koji se radni odnos zasniva, zasnovao rani odnos na neodređeno vreme.
Naime, odredbom člana 31. stav 2. Zakona o radu ("Sl.glasnik RS" br.24/05, 61/05 i 54/09), propisano je da Ugovor o radu u kome nije utvrđeno vreme na koje se zaključuje smatra se ugovorom o radu na neodređeno vreme.
U konkretnom slučaju, tužilac je, po imenovanju za VD direktora tuženog, sa tuženim zaključio Ugovor o radu od 30.12.2008. godine, u kome je označeno (zaokružen) da zasniva radni odnos i na određeno i neodređeno vreme, ne navodi se period zasnivanja radnog odnosa, kao ni datum prestanka, na osnovu čega sudovi pravilno zaključuju da nije utvrđen period na koji zasniva radni odnos kod tuženog, pa osnovano nalaze da se primenom člana 31. stav 2. Zakona o radu, ima smatrati da je zaključenjem ovog ugovora zasnovao radni odnos na neodređeno vreme. Nakon zaključenja ovog ugovora, a posle imenovanja za direktora tuženog od strane SO Bojnik, radno-pravni status tužioca nije promenjen, jer Ugovor o radu od 23.12.2009. godine ne proizvodi pravno dejstvo (nije pravno valjan), s obzirom da nije zaključen (potpisan) između poslodavca i zaposlenog, pri čemu se i u njemu ne navodi period zasnivanja radnog odnosa.
Imajući ovo u vidu, pravilno sudovi nalaze da je zaključenjem Ugovora o radu od 30.12.2008. godine, tužilac zasnovao radni odnos kod tuženog na neodređeno vreme, pa mu razrešenjem sa funkcije direktora, nije mogao prestati i radni odnos, bez obzira što na tu funkciju nije izabran iz redova zaposlenih, a što i pobijanu odluku tuženog čini nezakonitom, pa je kao takva pravilno poništena, kao nezakonita.
Primenom člana 191. stav 1. i 2. Zakona o radu, nužna pravna posledica nezakonitog prestanka radnog odnosa je vraćanje na rad – ako to zaposleni tužbom zahteva. U konkretnom slučaju tužilac je tužbom postavio i zahtev za vraćanje na rad, pa su sudovi pravilnom primenom navedene zakonske odredbe usvojili tužbeni zahtev i u ovom delu.
Navodima u reviziji kojima se osporava ocena izvedenih dokaza, zapravo se osporava utvrđeno činjenično stanje, pa ih Vrhovni kasacioni sud nije ni cenio, jer se revizija iz ovih razloga ne može izjaviti (član 407. stav 2. ZPP).
Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.
