Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž1 3569/24 od 21.11.2024. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tužilaca i potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1014/2024 od 13.05.2024. godine. Stavom drugim izreke, odbijeni su tužbeni zahtevi tužilaca i tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su izjavili blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilaca.

Predmet tražene pravne zaštite je ocena zakonitosti dela aneksa ugovora o radu zaključenih između parničnih stranaka kojima je određen koeficijent za obračun zarada tužilaca. Pobijana odluka kojom je tužbeni zahtev tužilaca odbijen doneta je na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja da su tužiocima, u konkretnom slučaju, koeficijenti poslova utvrđeni u skladu sa Odlukom o izmenama i dopunama Odluke o sistematizaciji poslova od 16.05.2015. godine, u vezi sa odlukom o izmenama i dopunama Odluke o koeficijentima poslova od 30.01.2015. godine, čija zakonitost nije osporena pred Ustavnim sudom. Tužioci posebnu reviziju zasnivaju na potrebi ujednačavanja sudske prakse, međutim, aneksom ugovora o radu se ne regulišu statusna pitanja (zasnivanja, postojanja i prestanka radnog odnosa), pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o poseboj reviziji.

Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Tužbu radi utvrđenja ništavosti odredbi aneksa ugovora o radu tužioci su podneli 18.12.2020. godine, a vrednost predmeta spora je 5.000,00 dinara.

Prema prirodi tražene pravne zaštite ova parnica spada u parnice iz radnih sporova.

Odredbama Glave XXIX Zakona o parničnom postupku, propisana su posebna pravila za postupak u parnicama iz radnog odnosa, dok se ostale obrade tog Zakona primenjuju kada odredbama ove Glave nije drugačije određeno.

Odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U svim drugim slučajevima revizija nije dozvoljena, osim kada se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti predmeta spora.

Predmet spora u ovoj parnici je ocena zakonitosti dela aneksa ugovora o radu koji su tužioci zaključili sa tuženim i njegovim pravnim prethodnikom, u delu koji se odnosi na koeficijent za određivanje osnovne zarade zaposlenog. Dakle, tužbeni zahtev tužilaca ne odnosi se na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa, u smislu odredbe člana 441. Zakona o parničnom postupku, što znači da revizija tužilaca nije dozvoljena.

Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković