Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Julijana Stepanić Pavlović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije-Ministarstvo unutrašnjih poslova, Uprava granične policije, SGP Mali Zvornik, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo-Odeljenje u Valjevu, radi isplate dodatka na platu, odlučujući o reviziji tužioca koja je izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Šapcu Gž1 99/2019 od 17.09.2019. godine, u sednici veća koja je održana dana 03.09.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Šapcu Gž1 99/2019 od 17.09.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Loznici P1 890/10 od 29.07.2019. godine odbačena je kao neblagovremena revizija tužioca izjavljena dana 16.07.2018. godine protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 387/13 od 25.01.2013. godine.

Rešenjem Višeg suda u Šapcu Gž1 99/2019 od 17.09.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Loznici P1 890/10 od 29.07.2019. godine.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, predlažući da se o podnetoj reviziji odluči primenom odredbe člana 404. stav 1. ZPP, kao izuzetno dozvoljenoj, radi razmatranja pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana i ujednačavanja sudske prakse.

Ispitujući pobijano rešenje, u smislu odredbe člana 399. u vezi člana 412. stav 3. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 125/04 i 111/09) koji se primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 sa izmenama i dopunama) Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je podneo tužbu u ovoj parnici dana 09.09.2010. godine, radi naplate neisplaćenog dela uvećane naknade zarade po osnovu rada u dane državnih i verskih praznika, prekovremenog rada i noćnog rada za period od 01.04.2007. godine do 31.12.2010. godine, u bliže opisanim mesečnim iznosima.

Presudom Osnovnog suda u Loznici P1 890/10 od 24.10.2012. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca a stavom drugim određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 387/13 od 25.01.2013. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Loznici P1 890/10 od 24.10.2012. godine, dok je stavom drugim izreke odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka. Presuda Apelacionog suda Gž1 387/13 od 25.01.2013. godine dostavljena je punomoćniku tužioca dana 21.02.2013. godine, a revizija tužioca na drugostepenu presudu izjavljena je dana 16.07.2018. godine.

Odlučujući o blagovremenosti podnete revizije nižestepeni sudovi su zaključili da je revizija neblagovremena, pa su istu s pozivom na član 491. stav 1. ZPP odbacili.

Odredbom člana 394. stav 1. ZPP propisano je da je rok za izjavljivanje revizije 30 dana od dana dostavljanja drugostepene presude.

Odredbom člana 401. stav 1. istog zakona propisano je, da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju, osim iz člana 389. ovog zakona, odbaciti rešenjem predsednik veća prvostepenog suda, bez održavanja ročišta.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi odbacili reviziju tužioca kao neblagovremenu, imajući u vidu da je revizija izjavljena dana 16.07.2018. godine, a drugostepena presuda koja je pobijana revizijom uručena je podnosiocu revizije dana 21.02.2013. godine. Kako je revizija izjavljena po isteku zakonskog roka od 30 dana, a radi se o zakonskom roku čijim se istekom gubi pravo na preduzimanje radnje za koji je propisan, pravilan je zaključak da imperativna zakonska odredba o roku za izjavljivanje revizije ne daje mogućnost sudu da postupa po reviziji po isteku propisanog roka.

Navodima revizije kojima se ističe da je revizija izjavljena po članu 404. sada važećeg ZPP (član 395. ZPP koji se primenjuje u konkretnoj situaciji) i ukazivanje na odluke drugostepenog suda u drugim predmetima u kojima je izražen drugačiji stav u pogledu blagovremenosti revizije, ne dovodi se u sumnju pravilnost i zakonitost pobijanog rešenja. Naime, rok za izjavljivanje revizije od 30 dana važi i za posebnu reviziju izjavljenu po članu 395. ZPP i isti se ne može produžavati jer se radi o zakonskom roku, pa nije od uticaja činjenica da se tužilac u reviziji poziva na zaključak usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 03. i 10.03.2015. godine, navodeći da je tek objavljivanjem tih stavova Vrhovnog kasacionog suda jasno utvrđeno da je revizija dozvoljena. Takođe, bez značaja su priložene odluke Vrhovnog kasacionog suda i Ustavnog suda, s obzirom da se u ovoj pravnoj stvari sudovi nisu upuštali u meritorno odlučivanje o tužbenom zahtevu, već je revizija odbačena kao neblagovremena.

Na osnovu odredbe člana 405. stav 1. ZPP, u vezi sa članom 412. stav 5. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić