U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., koju u revizjskom postupku zastupa punomoćnik Mirjana Preradović Radosavljević, advokat iz ..., protiv tuženog RU „Filmske novosti“ iz Beograda koga u revizijskom postupku zastupa punomoćnik Srđan Ćorac, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1515/20 od 30.09.2020. godine, u sednici održanoj 12.05.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1515/20 od 30.09.2020. godine.

ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1983/16 od 12.12.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje, pa je poništeno kao nezakonito rešenje tuženog od ...2005. godine i obavezan tuženi da tužilju vrati na rad. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 499.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1515/20 od 30.09.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonskih razloga.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu za troškove njenog sastava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11... 55/14), koji se u ovom postupku primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. važećeg ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 55/2014), pa je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovani su revizijski navodi da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP s`obzirom na to da je činjenično stanje ono koje je utvrđeno u prvostepenoj presudi. Suprotno tvrdnji revidenta revizijski sud smatra da je drugostepeni sud ocenio sve žalbene navode koji su od značaja za presuđenje ove parnice. Osim toga, činjenice od značaja za presuđenje i dokazi za utvrđenje tih činjenica moraju biti istaknuti do zaključenja rasprave, a najkasnije i pod uslovima iz člana 372. stav 1. ZPP u žalbi.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog sve do ...2005. godine, kod kojeg je obavljala poslove ..., kada joj je ugovor o radu otkazan pobijenim rešenjem na osnovu člana 101. stav 1. tačka 4. tada važećeg Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 70/1 i 73/01) iz razloga što odbija da izvršava poslove svog radnog mesta utvrđene Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta od ...2002. godine, čime grubo krši radnu disciplinu, kao i da duži vremenski period ispoljava masovnije negativno ponašanje koje izaziva negativne posledice na rad i poslovanje Ustanove, kao i na ostale zaposlene i njihov rad, odnosno da je njeno ponašanje takvo da ne može da nastavi sa radom kod poslodavca, a o čemu je više puta opomenuta i upozorena od strane direktora na moguće posledice takvog ponašanja. Radne obaveze koje su u opisu poslova ..., taksativno su navedene u nižestepenim presudama. Iz iskaza tužilje saslušane u svojstvu stranke i iskaza saslušanih svedoka utvrđeno je da je tužilja radila na poslovima ... pet godina i da za sve to vreme nikada nije dobila opomenu niti pritužbu od kolega ni od pretpostavljenog. Neposredni rukovodilac tužilji bio je svedok BB, a VV je došao za direktora tuženog u ... ili ... godine, (prestala mu funkcija ... dana ... godine). Prvi sastanak sa njim je imala povodom organizovanja proslave ... godina postojanja tuženog (... godine), a zadatak tužilje je bio da uradi ... o proslavi. Dan pre otkaza direktor je pozvao tužilju u svoju kancelariju, i dao joj da izmontira materijal za dva sata. Posao je završila uz pomoć BB i ... i otišla kod GG (koja je bila ...) koja je pozvala direktora i obavestila ga da je tužilja završila montažu. Direktor je rekao da kasetu ostavi kod GG i da dođe ujutru na sastanak sa njim. Sledećeg dana ...2005. godine, tužilji je pre odlaska na posao otvoreno bolovanje, ali je ona ipak otišla u firmu da uradi sinhronizaciju reportažnog materijala. Sa direktorom je dogovorila da ide na bolovanje, ali da prethodno preuzme kasetu i završi posao pre odlaska kući. Tom prilikom tužilji nije spominjao otkaz i komunikacija je bila korektna i kolegijalna, niti je bilo ružnih reči između tužilje i direktora. Na izlasku iz kancelarije tužilja je naišla na GG od koje je preuzela kasetu, kojom prilikom je između njih došlo do verbalnog sukoba nakon čega je tužilja sat vremena provela u montaži, a zatim komplet disk sa gotovim materijalom dala BB koji je disk predao direktoru. Tužilju je pozvao svedok DD da dođe do njegove kancelarije i tamo joj predao papir na kome je pisalo da je dobila otkaz. U redakciji je saznala da je i BB dobio otkaz nakon čega ih je oboje obezbeđenje ispratilo iz zgrade. DD je imao posredna saznanja (koleginice su mu ispričale) da je tužilja nakon svađe na kolegijumu u oktobru 2004. godine, upozorena od strane direktora da će dobiti otkaz, kao i da je direktor VV 2005. godine, upozorio tužilju da će dobiti otkaz. Svedok GG (... tuženog u vreme donošenja osporenog rešenja o otkazu) prisustvovala je raspravama između direktora VV i tužilje, kao i sednici Upravnog odbora tuženog kada je direktor upozorio tužilju na mogućnost otkaza, ali nije mogla tačno da se seti šta je tada izgovoreno. VV (direktor tuženog u vreme donošenja osporenog rešenja o otkazu) iako uredno pozvan nije pristupio na zakazana ročišta (24.02.2006., 22.05.2006. i 26.09. 2006. godine).

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev i poništili rešenje o otkazu ugovora o radu nalazeći da u konkretnom slučaju nije ispoštovana procedura davanja otkaza ugovora o radu tužilji u smislu odredbe člana 101. stav 2. Zakona o radu jer tuženi nije dokazao da je tužilju prethodno, pre donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu, upozorio da postoje razlozi da joj se otkaže naznačeni ugovor o radu, a upotrebio je kao osnov za otkaz odredbe člana 101. stav 1. tačka 4. Zakona o radu.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je drugostepeni sud, suprotno revizijskim navodima, pravilno primenio materijalno pravo.

Odredba člana 101. stav 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 70/01, 70/03) predviđa obavezu poslodavca da pre otkaza ugovora o radu zbog povrede radne obaveze ili zbog kršenja radne discipline zaposlenog upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu.

Upozorenje poslodavca kao nužan uslov za otkaz ugovora o radu iz razloga propisanih odredbom člana 101. stav 1. tačka 4. Zakona o radu, a u skladu sa odredbom člana 7. Ratifikovane Konvencije MOR br. 158. o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca (Zakon o ratifikaciji je objavljen u „Službeni listu SFRJ“, broj 4/84) ima karaketr akta kojim se zaposleni poziva na izjašnjenje i ono nije formalnost u postupku otkazivanja ugovora o radu, već se njime zaposlenom stavlja do znanja da postoje okolnosti koje prema shvatanju poslodavca obrazuju otkazni razlog. Svrha i cilj upozorenja su da se zaposlenom omogući da iznese odbranu i da se izjasni o radnjama za koje poslodavac smatra da predstavljaju razlog za otkaz ugovora o radu i s`toga se zaposlenom daje jedan razuman rok da bi to izjašnjenje i odbranu mogao dati.

S`obzirom na činjenicu da u konkretnom slučaju upozorenje tužilji nije dato, proizlazi da je tuženi povredio pravo tužilje na odbranu od otkaznog razloga dato materijalnim propisom, što taj otkaz tj. ovde osporeno rešenje od ...2005. godine, čini nezakonitim.

Suprotno navodima revizije, pobijenim rešenjem tužilji nije stavljena na teret ni jedna konkretna radnja kojom je povređena radna disciplina, niti su navedeni konkretni postupci tužilje iz kojih bi se moglo utvrditi da je njeno ponašanje bilo takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca u smislu člana 101. stav 1. tačka 4. Zakona o radu. Tačno je da prema članu 101. stav 2. istog zakona tuženi kao poslodavac nije bio u obavezi da tužilji uruči pismeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu . Međutim, u postupku nije utvrđeno ni da je tuženi tužilju usmeno upozorio na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu iz člana 101. stava 1. tačka 4. citiranog zakona, te da je tužilji bilo omogućeno pravo na odbranu, što je svrha upozorenja.

Kako je u konkretnom slučaju postojao propust tuženog da tužilji omogući da se izjasni na upozorenje, takvo ponašanje tuženog predstavlja povredu postupka koja je dovoljna za poništaj osporenog rešenja. Zato su bez uticaja navodi revizije u delu u kome se ukazuje da je tužilja upozoravana da krši radnu disciplinu i da ne ispunjava svoje radne obaveze jer za to nema dokaza u smislu odredbe člana 231. ZPP, a teret dokazivanja bio je na strani tuženog.

Imajući u vidu da je tužilji ugovor o radu nije zakonito otkazan, osnovan je njen zahtev za reintegraciju u smislu člana 108. stav 1. Zakona o radu.

U revizijskom postupku se raspravljaju pravna, a ne i činjenična pitanja, pa predmet ocene revizijskog suda nisu bili navodi u reviziji u kojima se osporava ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje jer to nije dozvoljeno prema članu 407. stav 2. ZPP.

Kako se revizijom ponavljaju žalbeni razlozi o kojima se izjasnio drugostepeni sud dajući argumente koje prihvata i Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 414. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Troškovi odgovora na reviziju nisu bili potrebni radi vođenja parnice, pa je na osnovu člana 154. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić