.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 65/2024
28.02.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa Mihailo Popović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo unutrašnjih poslova – PU Požarevac – PS ..., koju zastupa Državno pravobranilaštvo Republike Srbije – Odeljenje u Požarevcu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 547/23 od 20.09.2023. godine, u sednici održanoj dana 28.02.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 547/23 od 20.09.2023. godine, u odbijajućem delu drugog stava izreke pod 1 i 2 i u trećem stavu izreke, i u tom delu predmet VRAĆA drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Velikom Gradištu P1 14/22 od 22.12.2022. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da na ime neisplaćenih naknada zarada po osnovu rada, za rad duži od punog radnog vremena, tužiocu za period od februara 2018. godine zaključno sa septembrom 2018. godine isplati pojedinačno označene iznose sa zakonskom zateznom kamatom od njihove mesečne dospelosti do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da za vremenski period označen u stavu prvom izreke, za tužioca isplati doprinose Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje i Nacionalnoj službi za zapošljavanje, po stopi i osnovici važećoj na dan uplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi parnične troškove u iznosu od 206.673,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 547/23 od 20.09.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Velikom Gradištu P1 14/22 od 22.12.2022. godine, u delu stava prvog izreke, kojim je obavezana tužena da tužiocu isplati iznose označene u tom stavu izreke, na ime prekovremenog rada za februar, mart, april, jun 2016. godine, za jun i decembar 2017. godine i za februar, april, maj, jun, jul i septembar 2018. godine, sve sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate i u delu stava drugog izreke, kojim je obavezana tužena da za tužioca uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnom Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijala Požarevac, doprinose za zdravstveno osiguranje nadležnom Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje i doprinose za nezaposlenost Nacionalnoj službi za zapošljavanje, na iznose utvrđene stavom prvim izreke, u delu kojim je isti potvrđen, a po stopi i osnovici važećoj na dan uplate doprinosa. Stavom drugim izreke, prvostepena presuda je preinačena u preostalom delu prvog i drugog stava izreke, kao i u stavu trećem izreke, tako što je pod 1) tužbeni zahtev delimično usvojen i tužena obavezana da na ime prekovremenog rada tužiocu isplati pojedinačno označene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od njihove dospelosti do isplate za jul, avgust, septembar i decembar 2016. godine, za januar, mart, april, maj, jul i oktobar 2017. godine, dok je za razliku od dosuđenih, a do traženih iznosa tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan, te pod 2) kojom je delimično usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da na iznose utvrđene pod 1) za tužioca uplati doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnom Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, doprinos za zdravstveno osiguranje nadležnom Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje i doprinos za nezaposlenost Nacionalnoj službi za zapošljavanje, po stopi koja važi na dan uplate u odnosu na iznose potvrđene drugostepenom odlukom, dok je neosnovan odbijen tužbeni zahtev u delu kojim je traženo obavezivanje tužene da za tužioca navedenim fondovima uplati doprinose na osnovice koje čine iznosi, razlike između iznosa dosuđenih stavom drugim izreke drugostepene pod 1) ove presude do traženih iznosa osnovice. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi parnične troškove u iznosu od 66.936,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju shodno članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pobijajući odluku u delu kojim je tužbeni zahtev delimično odbijen stavom drugim izreke pod 1) i 2).
Ispitujući pravilnost pobijane presude, primenom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 sa izmenama i dopunama), Vrhovni sud je našao da je revizija osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je na radnom mestu vodnika I klase policije zaposlen kao ovlašćeno službeno lice i redovne radne zadatke obavlja u PS ..., a pored navedenog angažovan je i kao pripadnik interventne jedinice, koja po potrebi obezbeđuje sportske priredbe, manifestacije povećanog rizika i razne skupove u jednodnevnom trajanju. Osim navedenog, tužilac je bio radno angažovan na obezbeđenju državne granice, jednom u trajanju od 16 dana i više puta u trajanju od po 14 dana, tokom kog perioda je ostvario rad duži od punog radnog vremena.
Na osnovu dokumenta br. 88-816/20 od 24.08.2020. godine, dostavljenog od strane tužene, ekonomsko-finansijskim veštačenjem je utvrđeno da je u periodu od 01.02.2016. godine do 30.09.2018. godine tužilac na posebnim zadacima obezbeđivanja državne granice obavljao rad duži od punog radnog vremena od po 8 časova dnevno, koje sate prekovremenog rada (495 sati ostvarenih tokom 142 dana) tužena tužiocu nije obračunala i isplatila. Prihvatajući nalaz veštaka na koji nije bilo primedbi, prvostepeni sud je primenom člana 184. stav 1. i člana 187. Zakona o policiji (''Službeni glasnik RS'', br. 6/16), kojima je propisano da se za svaki sat prekovremenog rada vrednost radnog sata uvećava za 28,6%, članova 108. i164. Zakona o radu, prema kojima je poslodavac dužan nadoknaditi štetu koju na radu ili u vezi sa radom trpi zaposleni i člana 154. stav 1. u vezi sa članom 277.stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, tuženu obavezao da za navedeni period tužiocu isplati razliku u zaradi po osnovu prekovremenog rada, sa zakonskom zateznom kamatom od mesečne dospelosti pojedinačno utvrđenih iznosa do isplate, zajedno sa doprinosima za socijalno osiguranje.
Razmatrajući žalbu tužene drugostepeni sud je u sednici veća utvrdio da iz dostavljene dokumentacije tužene proizlazi da je u spornom periodu tužilac obavljao posebne zadatke, ali da je u julu, avgustu, septembru i decembru 2016.godine i u januaru, martu, aprilu, maju, julu i oktobru 2017.godine, to činio u okviru redovnog osmočasovnog radnog vremena, zbog čega se ne može prihvatiti hipotetički nalaz veštaka o broju prekovremenih radnih sati, pa je tužbeni zahtev u tom delu kao neosnovan odbio stavom drugim izreke svoje presude pod 1) i 2), preinačujući prvostepenu odluku u prvom i drugom delu i u kompletnom stavu trećem izreke.
Vrhovni sud je našao da je drugostepena presuda zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1., u vezi sa članom 383. stav 4. ZPP, na koju se u skladu sa odredbom člana 407. stav 1. tačka 3. ZPP revizijom tužioca osnovano ukazuje.
Odredbom člana 407. stav 1.tačka 3. ZPP, propisano je da se revizija može izjaviti zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ovog zakona, koja je učinjena u postupku pred drugostepenim sudom.
Odredbom člana 374. stav 1. ZPP, propisano je da bitna povreda odredaba parničnog postupka postoji ako sud u toku postupka nije primenio ili je nepravilno primenio odredbe ovog zakona, a to je bilo ili je moglo da bude od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude.
Odredbom člana 383. stav 4. ZPP, propisano je da će drugostepeni sud zakazati raspravu i odlučiti o žalbi i zahtevima stranaka kada je u istoj parnici prvostepena presuda već jednom bila ukinuta, a pobijana presuda se zasniva na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju ili su u postupku pred prvostepenim sudom učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka, osim ako se pobija presuda na osnovu priznanja, presuda zbog odricanja, presuda zbog propuštanja, presuda zbog izostanka, kao i presuda doneta bez održavanja glavne rasprave, odnosno ako se radi o presudi u sporu male vrednosti.
Iz obrazloženja ovde pobijane presude, donete u ponovljenom postupku, sledi da je drugostepeni sud bez otvaranja rasprave u postupku po žalbi tužene , utvrdio drugačije činjenično stanje, odnosno da je shodno članu 8. ZPP ekonomsko-finansijsko veštačenje cenio tako što je zaključno mišljenje pod 2) smatrao uslovnom pretpostavkom, zbog čega je nezavisno od izostanka primedbi tužene na dati nalaz, isti u tom delu ocenio kao neprihvatljiv. Kako je navedena bitna povreda odredaba parničnog postupka bila od uticaja na pravilnost donete odluke, Vrhovni sud je shodno članu 415. stav 1. ZPP pobijanu presudu u odbijajućem delu tužbenog zahteva, sadržanog u stavu II izreke pod 1) i 2) i u pogledu odluke o troškovima parničnog postupka sadržane u stavu trećem izreke, ukinuo.
U ponovnom postupku, drugostepeni sud će otkloniti navedene procesne nepravilnosti i pravilnom primenom materijalnog zakona doneće novu na zakonu zasnovanu odluku, dajući za nju jasne i dovoljne razloge.
Predsednik veća-sudija
Jelica Bojanić Kerkez,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
