.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 655/2022
30.06.2022. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula i Jelene Ivanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ljiljana Spasić Marić, advokat iz ..., protiv tužene SGR „Kvalitet“ iz Pirota, PR BB iz ..., čiji je punomoćnik Miomir Ivanković, advokat iz ..., radi poništaja rešenja i naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1786/2021 od 25.11.2021. godine, u sednici veća održanoj 30.06.2022. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1786/2021 od 25.11.2021. godine.
ODBIJA SE zahtev tužene za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Pirotu P1 336/20 od 03.03.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i poništeno rešenje tužene ../2017 od 27.12.2017. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade štete na ime izgubljene zarade, za period od 01.01.2018. do 01.06.2018. godine, isplati pojedinačne mesečne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom bliže navedene u ovom delu izreke, kao i na ime naknade štete zbog nezakonitog prestanka rada u iznosu od osam zarada – ukupno 197.080,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.01.2018. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi parnične troškove u iznosu od 106.321,00 dinar.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1786/2021 od 25.11.2021. godine, usvojena je žalba tužene, ukinuta prvostepena presuda i presuđeno tako što je: usvojen tužbeni zahtev tužioca i poništeno rešenje o otkazu ugovora o radu tužene broj ../2017 od 27.12.2017. godine; odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade štete zbog izgubljene zarade za period od 01.01.2018. do 01.06.2018. godine isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom bliže navedene u izreci; obavezana tužena da tužiocu na ime naknade štete zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa isplati iznos od šest zarada u ukupnom iznosu od 147.833,94 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 03.03.2001. godine; obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 99.425,00 dinara; obavezan tužilac da tuženoj naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 53.514,00 dinara i odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv usvajajućeg dela pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju iz svih zakonskih razloga.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, 49/13-US, 74/13- US, 55/14, 87/18 i 18/20) – u daljem tekstu: ZPP i utvrdio da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tužene na neodređeno vreme počev od 01.10.2010. do 31.12.2017. godine na radnom mestu ... radnika. Rešenjem tužene ../17 od 27.12.2017. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu zaključno sa 31.12.2017. godine primenom člana 179. stav 5. Zakona o radu zbog smanjenja obima posla. Tužiocu nije isplaćena otpremnina, a on je 01.06.2018. godine zasnovao radni odnos kod drugog poslodavca.
Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u pobijanoj presudi primenjeno materijalno pravo kada je poništeno rešenje tužene kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu i obavezana tužena da tužiocu na ime naknade štete zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa isplati iznos od šest zarada.
Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1) Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'' br. 24/05... 113/17), propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoje opravdani razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.
Prema odredbi člana 158. stav 1. istog zakona, poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu, u smislu člana 179. stav 5. tačka 1) ovog zakona, zaposlenom isplati otpremninu u skladu sa ovim članom.
Odredbom člana 191. stav 1. Zakona o radu propisano je da ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, na zahtev zaposlenog, odlučiće da se zaposleni vrati na rad, da mu se isplati naknada štete i uplate pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio. Prema stavu 7. istog člana, ako sud u toku postupka utvrdi da je postojao osnov za prestanak radnog odnosa ali da je poslodavac postupio suprotno odredbama zakona kojima je propisan postupak za prestanak radnog odnosa, sud će odbiti zahtev zaposlenog za vraćanje na rad, a na ime naknade štete dosudiće zaposlenom iznos do šest zarada zaposlenog.
Iz citiranih zakonskih odredbi proizlazi da je isplata otpremnine uslov prestanka radnog odnosa zbog prestanka potrebe za radom zaposlenog i sastavni deo postupka davanja otkaza ugovora o radu po ovom osnovu. Ukoliko poslodavac ne isplati otpremninu zaposlenom pre otkaza ugovora o radu po navedenom osnovu, onda je postupak davanja otkaza nezakonit. U ovom slučaju, pre donošenja odluke o prestanku radnog odnosa tužiocu nije isplaćena otpremnina, pa je stoga otkaz nezakonit.
Kako je u postupku utvrđeno da je kod tužene zaista došlo do smanjenja obima posla i da je u trenutku donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu tužiocu postojao osnov za otkaz, koji je međutim nezakonit zbog toga što mu tužena nije isplatila otpremninu saglasno članu 191. stav 7. Zakona o radu, tužilac ima pravo na naknadu štete u iznosu do šest zarada zaposlenog, koja je odmerena srazmerno vremenu provedenom u radnom odnosu kod tužene, godinama života tužioca i broju izdržavanih članova porodice.
S obzirom na sve izloženo, Vrhovni kasacioni sud je našao da reviziju treba odbiti kao neosnovanu, pa je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.
Kako je revizija tužene odbijena kao neosnovana, odbijen je i njen zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka, pa je na osnovu čl. 153. i 154. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Katarina Manojlović Andrić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
