.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 656/2021
22.04.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Katarine Manojlović Andrić i Gordane Džakula, članova veća, u parnici tužilja AA iz ... i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Slavoljub Gajić, advokat iz ..., protiv tuženog Doma zdravlja Stari grad, Beograd, čiji je punomoćnik Vesna Milanović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2009/20 od 07.08.2020. godine, u sednici održanoj 22.04.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2009/20 od 07.08.2020. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2009/20 od 07.08.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1598/18 od 26.09.2019. godine, obavezan je tuženi da tužiljama na ime naknade štete po osnovu neisplaćene novčane naknade isplati tužilji AA iznos od 201.479,85 dinara, a tužilji BB iznos od 175.480,45 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na navedene iznose od 08.03.2016. godine do isplate (stav prvi i drugi izreke). Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiljama isplati dospele, a neisplaćene zakonske zatezne kamate kao samostalna potraživanja u iznosima navedenim u izreci sa zakonskom zateznom kamatom od 07.05.2018. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiljama isplati zakonsku zateznu kamatu kao samostalno potraživanje zbog docnje u isplati novčanih naknada, i to iznose određene u izreci sa kamatom od 07.05.2018. godine do isplate. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi da tužiljama naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 142.026,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2009/20 od 07.08.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogrdu P1 1598/18 od 26.09.2019. godine. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava primenom člana 404. ZPP.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana. odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom je obavezan tuženi da tužiljama isplati razliku od isplaćene do pripadajuće novčane naknade utvrđene rešenjem o sporazumnom prestanku radnog odnosa, kao i zakonsku zateznu kamatu kao glavno potraživanje zbog docnje u isplati navedenih novčanih potraživanja iz radnog odnosa. Odlučujući u smislu citirane zakonske odredbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, s obzirom da sporno pravno pitanje nije od opšteg interesa ili pravno pitanje u interesu ravnopravnosti građana, već je vezano za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka, u situaciji kada je tuženi poslodavac doneo nova rešenja kojima umanjuje iznose naknade na koje su tužilje već pristale sporazumom i izvršio isplatu u umanjenom iznosu po novim rešenjima. Takođe, nije potrebno novo tumačenje prava, kao ni ujednačavanje sudske praske niti su u reviziji tome pruženi odgovarajući dokazi, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko–pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
U konkretnom slučaju se ne radi o parnici iz radnog odnosa u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku, kada je revizija uvek dozvoljena, jer predmet tražene pravne zaštite po tužbi podnetoj 07.05.2018. godine, nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, pa kako vrednost predmeta spora pobijanog dela u odnosu na svaku tužilju (nisu jedinstveni suparničari u smislu člana 210 ZPP) ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizja nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća-sudija
Slađana Nakić-Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
