U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka, tužilja je bila zaposlena kod tuženog na radnom mestu administrativnog radnika – evidentičara. Rešenjem tuženog broj 490 od 21.05.2009. godine, tužilji je otkazan ugovor o radu, s obzirom da je proglašena tehnološkim viškom, zbog organizacionih i ekonomskih promena kod tuženog. Naime, prema Pravilniku o organizaciji i sistematizaciji poslova i radnih mesta tuženog od 29.12.2008. godine, u pravnom i opštem sektoru bilo je sistematizovano radno mesto administrativnog radnika - evidentičara sa 8 izvršilaca. Tuženi je doneo novi akt o sistematizaciji poslova 03.02.2009. godine, prema kome je na nekim poslovima smanjen broj izvršilaca, dok su neka radna mesta ukinuta. Programom rešavanja viška zaposlenih od 18.03.2009. godine, utvrđeno je da su višak 134 zaposlena, od ukupnog 201. Komisija tuženog je aktom od 08.04.2009. godine, utvrdila kriterijume za utvrđivanje viška zaposlenih i izvršila ocenjivanje zaposlenih na osnovu rezultata rada, ali nije izvršila ocenjivanje tužilje. Odlukom Upravnog odbora tuženog od 24.04.2009. godine, sačinjena je lista radnika za čijim radom je prestala potreba, a među kojima je bila i tužilja. Odlukom Upravnog odbora od 18.05.2009. godine, proglašeno je tehnološkim viškom 25 zaposlenih. Tuženi je tužilji isplatio otpremninu.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su utvrdili da je nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu, s obzirom da nisu bili ispunjeni zakonom propisani uslovi za otkaz ugovora o radu, primenom odredbe člana 179. tačka 9. Zakona o radu, jer tuženi nije primenio kriterijume predviđene Programom za rešavanje viška zaposlenih koje je utvrdila Komisija tuženog, a koja je vršila ocenjivanje određenog broja zaposlenih, ali ne i tužilje, kao i da poslovi koje je tužilja obavljala pre otkaza ugovora o radu nisu ukinuti, već ih obavljaju drugi zaposleni.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Odredbom člana 179. tačka 9. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05 ... 54/09), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Tehnološke, ekonomske i organizacione promene kod poslodavca predstavljaju njegovu poslovnu politiku, koju sud nije ovlašćen da ceni u postupku ocene zakonitosti rešenja o prestanku radnog odnosa zaposlenom po ovom osnovu, ali razlozi za prestanak potrebe za radom zaposlenog moraju biti objektivni i opravdani.

U konkretnom slučaju, prema Pravilniku o organizaciji i sistematizaciji poslova i radnih mesta tuženog od 29.12.2008. godine, u pravnom i opštem sektoru bilo je sistematizovano radno mesto administrativnog radnika - evidentičara sa 8 izvršilaca, a na kom radnom mestu je radila tužilja prema ugovoru o radu broj 300 od 02.07.2008. godine. Novim aktom o sistematizaciji poslova kod tuženog od 03.02.2009. godine, smanjen je broj izvršilaca i neka radna mesta su ukinuta, ali je za sada ostalo nejasno da li je ukinuto radno mesto administrativni radnik – evidentičar. Ovo stoga, što su nižestepeni sudovi zaključili da kod tuženog nisu ukinuti poslovi na kojima je tužilja radila, već da te poslove sada obavljaju drugi zaposleni, a što je utvrđeno iz iskaza saslušanih svedoka. Naime, utvrđeno je da S.Đ. vodi evidenciju o proizvodnji rude po kopovima i proizvodnji koncentrata olova i cinka, evidenciju o ostvarenim časovima rada za radnike jame i evidenciju o utrošku sirovine i materijala, I.P. prima poštu i dostavlja je radnicima, R.P. je higijeničar i N.M. kuva kafu, a sve te poslove je po oceni nižestepenih sudova radila tužilja pre nego što je proglašena tehnološkim viškom. Pri tom, tuženi tokom postupka i sada u reviziji posebno ukazuje da prema novom Pravilniku o sistematizaciji od 03.02.2009. godine, radno mesto „administrativni radnik - evidentičar“ ne postoji, odnosno da je ukinuto. Imajući u vidu navedeno, nejasno je na osnovu čega sudovi zaključuju da „poslovi na kojima je radila tužilja nisu ukinuti“, ako ne postoji radno mesto sa ranijim nazivom, niti je ukazano koje je to radno mesto u novom aktu o sistematizaciji poslova. Kad su u pitanju drugi zaposleni tuženog saslušani kao svedoci, bilo je potrebno pribaviti anekse ugovora o radu i iz njih utvrditi koje poslove oni obavljaju, jer je nejasno na koji način je relevantno utvrđenje „R.P. je higijeničar a N.M. kuva kafu“ za ocenu zakonitosti spornog rešenja. Dakle, potrebno je pouzdano utvrditi da li je ukinuto radno mesto administrativni radnik – evidentičar ili je izvršena samo promena naziva radnog mesta bez promene opisa poslova u okviru njega i bez promene uslova za njegovo obavljanje.

Kako je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno, Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbe člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u izreci rešenja.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će imati u vidu primedbe iz ovog rešenja, utvrditi činjenično stanje i potom pravilnom primenom materijalnog prava doneti novu i zakonitu odluku o tužbenom zahtevu.

                                                                                                            Predsednik veća - sudija

                                                                                                            Vesna Popović, s.r.