Rev2 66/2020 3.19.1.25.1.4; 3.5.9

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 66/2020
26.02.2020. godina
Beograd

 

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Ilije Zindovića i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., čiji je punomoćnik Goran Stefanović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova, PU Vranje, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Leskovcu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja 26.02.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

PRIHVATA SE predlog tužioca za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku. rešenje Osnovnog suda u Bujanovcu P1 57/18 od 11.09.2018. godine, i predmet VRAĆA prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

UKIDAJU SE rešenje Višeg suda u Vranju Gž1 171/18 od 17.12.2018. godine i rešenje Osnovnog suda u Bujanovcu P1 57/18 od 11.09.2018. godine, i predmet VRAĆA prvostepenom sudu na ponovo suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Bujanovcu P1 57/18 od 11.09.2018. godine, odbačena je tužba tužioca protiv tužene kao preuranjena. neosnovana žalba tužioca i potvrđeno prvostepeno rešenje.

Protiv pravnosnažne odluke donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su ispunjeni uslovi iz člana 404. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 55/2014), za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj zbog potrebe razmatranja pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana i novog tumačenja prava. Iz navedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pravilnost pobijanog rešenja na osnovu člana 408. U vezi člana 420. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija osnovana.

Prema stanju u spisima predmeta tužilac je pripadnik Ministarstva unutrašnjih poslova, raspoređen na radnom mestu policajac u stanici granične policije ... . Angažovan je na poslovima zaštite državne granice i rada sa migrantima koji ulaze u Republiku Srbiju. Tuženi je u okviru svojih zakonskih ovlašćenja doneo odluku 12188/2015 od 09.11.2015.godine kojom je predvideo da zaposlenima u MUP koji rade na poslovima migracije i rada sa migrantima pripada novčana naknada od 1.500,00 dinara za svaki radni dan angažovanja u toku meseca uz obezbeđen smeštaj i ishranu. Zatim je doneta odluka od 26.07.2016.godine kojom je povećan iznos sa 1.500,00 dinara na 1.800,00 dinara. Odlukom broj 6368/2016-2 od 01.08.2016.godine promenjena je prethodna odluka tako što je precizirano da se utvrđeno pravo na posebnu novčanu naknadu za rad u otežanim uslovima od 1.800,00 dinara primenjuje na zaposlene koji su upućeni iz drugih organizacionih jedinica na poslove sa migrantima. Iako je tužilac sve vreme obavljao poslove koji se odnose na migracije i neposredni kontakt sa migrantima, nije mu isplaćeno novčano potraživanje za period od 14.10.2015. godine zaključno sa martom 2017. godine. Tužena je u odgovoru na tužbu istakla najpre prigovor mesne nenadležnosti Osnovnom sudu u Bujanovcu, zatim prigovor nedozvoljenosti tužbe i osporila tužbu i tužbeni zahtev i po osnovu i po visini

Na osnovu navedenog, prvostepeni sud je odbacio tužbu tužioca kao preuranjenu, nalazeći da tužilac nije dostavio dokaz da se obraćao pismenim zahtevom svom rukovodiocu radi isplate tražene naknade. Ovakav zaključak prihvatio je i drugostepeni sud potvrđujući prvostepenu odluku.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je nižestepenim odlukama pogrešno primenjeno materijalno pravo, zbog čega je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.

Odredbom člana 140. Zakona o državnim službenicima propisano da o pravima i dužnostima državnog službenika odlučuje rukovodilac rešenjem, ako ovim ili drugim zakonom ili drugim propisom nije drukčije određeno, a članom 13. istog zakona propisano je da državni službenik ima pravo na platu, naknade i druga primanja prema zakonu kojim se uređuju plate u državnim organima, dok je članom 31. Zakona o platama državnih službenika propisano da se pravo na dodatak i visina dodatka na osnovnu platu određuje rešenjem koje donosi rukovodilac državnog organa, odnosno lice ili telo koje je određeno posebnim propisom.

Shodno citiranim odredbama zakona, tužilac je ovlašćen za podnošenje tužbe sudu za naknadu štete u vidu neisplaćenog novčanog potraživanja koje mu je priznato odlukama ministra unutrašnjih poslova i za koje je ispunio uslove iz predmetnih odluka. Nižestepeni sudovi pogrešno nalaze da je tužba preuranjena jer se tužilac pre podnošenja tužbe nije obraćao rukovodiocu radi priznavanja prava na isplatu naknade za rad pod otežanim terenskim uslovima, odnosno većim stepenom opterećenja, s obzirom da je donetim odlukama tužiocu to pravo već priznato, zbog čega kada se radi o naknadi štete iz radnog odnosa interna zaštita nije preduslov za sudsku zaštitu po tužbi zaposlenog radi isplate novčanog potraživanja iz radnog odnosa. Stoga se osnovano revizijom tužioca ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Kako je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 416. stav 3. ZPP, odlučio kao u izreci.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će utvrditi činjenično stanje, imajući u vidu primedbe iz ovog rešenja, a potom doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Predsednik veća-sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić