.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 663/2020
17.06.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Stanojković, advokat iz ..., protiv tuženog Zdravstvenog centra Vranje, čiji je punomoćnik Marko Aleksić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž1 210/18 od 08.10.2019. godine, u sednici održanoj 17.06.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje AA iz ..., izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž1 210/18 od 08.10.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P1 932/17 od 29.05.2018. godine, stavom 1. izreke, odbačena je tužba tužilje u delu tužbenog zahteva kojim je tražila da se poništi rešenje o prestanku radnog odnosa tuženog, kao nezakonito i naloži tuženom da tužilju vrati na rad na neodređeno vreme na radno mesto koje odgovara njenoj stručnoj spremi, radnim sposobnostima, kao neblagovremena. Stavom 2. izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime neisplaćene zarade isplati iznose, sa kamatom, navedene u tom stavu izreke. Stavom 3.izreke, tuženi je obavezan da tužilji naknadi parnične troškove u iznosu od 54.457,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude pa do isplate.
Presudom (očiglednom greškom jer se radi o rešenju) Višeg suda u Vranju Gž1 210/18 od 08.10.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju P1 932/17 od 29.05.2018. godine, u stavu 1.izreke (rešenje o odbačaju tužbe).
Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu (pogrešno označenog kao „presuda“) tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pravilnost pobijanog rešenja, u smislu odredbe člana člana 408., u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 87/18), pa je našao da revizija tužilje nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku, tužilja je sa tuženim zaključila ugovor o radu na određeno vreme počev od 18.10.2016. godine do povratka BB sa neplaćenog odsustva, a najkasnije do 15.04.2017. godine. Rešenjem o prestanku radnog odnosa br. ...-... od 12.04.2017. godine, tužilji je prestao radni odnos kod tuženog, zbog isteka neplaćenog odsustva BB. Tužilja se dopisom od 26.04.2017. godine obratila tuženom tražeći obaveštenja u vezi sa povratkom na rad BB, a zbog činjenice da joj je radni odnos, na osnovu gore navedenog rešenja, prestao zbog isteka neplaćenog odsustva BB.
Tužbu radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa, tužilja je podnela dana 14.07.2017. godine, a u svom iskazu datom u svojstvu stranke u postupku na ročištu za glavnu raspravu održanom dana 22.02.2018. godine, izjasnila se da je rešenje o otkazu ugovora o radu primila nakon otkaza ugovora o radu, tako što joj je poslednji radni dan kod tuženog bio 15.04.2017. godine, a rešenje joj je uručeno dve nedelje kasnije.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi odbacili tužbu tužilje kao neblagovremenu, imajući u vidu da je od dana prijema rešenja čiji se poništaj tužbom traži, do dana podnošenja tužbe sudu protekao rok od 60 dana propisan odredbom člana 195. stav 1.Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'' br. 24/05...55/14).
Neosnovani su navodi revizije tužilje da je prvostepeni sud bio dužan da odbije tužbeni zahtev tužilje i da nije bio u mogućnosti da tužbu odbaci nakon što je održao i zaključio glavnu raspravu. Suprotno tim navodima revizije tužilje, sud ima mogućnost da tužbu odbaci u bilo kojoj fazi postupka, jer tim rešenjem ne odlučuje o tužbenom zahtevu, što je za tužilju povoljnije, pošto joj ne uskraćuje (pravilom ne bis in idem), ponovno vođenje parnice o istoj stvari. Navodima revizije tužilje o tome da tuženi nije dokazao da je tužilja primila rešenje o prestanku radnog odnosa, pobija se pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, a to nije razlog zbog kog revizija može da se izjavi, shodno odredbi člana 407. Zakona o parničnom postupku.
Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci ovog rešenja, doneo u smislu odredbe člana 414. stav 1., u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
