.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 664/2018
10.06.2020. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Siniša Cvetković, advokat iz ..., protiv tuženog Operator distributivnog sistema „EPS Distribucija“ DOO ... – Regionalni centar „Jugoistok“ ..., Ogranak Elektrodistribucija ..., kao pravni sledbenik PD „Jugoistok“ DOO ... – ED Elektrodistribucija ..., radi utvrđenja postojanja radnog odnosa, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2877/16 od 21.11.2017. godine, u sednici održanoj 10.06.2020. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2877/16 od 21.11.2017. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P1 984/12 od 08.06.2016. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je tužilac zasnovao radni odnos na neodređeno vreme na radnom mestu radnik „fizičko tehničkog obezbeđenja i protivpožarne zaštite objekata“ sa danom 17.11.2012. godine. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužioca vrati na rad i rasporedi na radno mesto radnika „fiziko tehničkog obezbeđenja i protivpožarne zaštite objekata“ ili saglasno njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima, kao i da tužioca prijavi na obavezno socijalno osiguranje kod Fonda PIO – Filijala .., počev od 17.11.2012. godine. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu plati troškove parničnog postupka u iznosu od 227.250,00 dinara, s tim da ukoliko tuženi prednju obavezu ne ispuni u roku za dobrovoljno ispunjenje presude, dužan je da tužiocu plati zakonsku zateznu kamatu na dosuđene parnične troškove od dana izvršnosti presude, do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je deo tužbenog zahteva tužioca za traženu zakonsku zateznu kamatu na dosuđene parnične troškove iz stava dva dispozitiva ove presude počev od dana presuđenja, pa do dana izvršnosti presude, kao neosnovan.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2877/16 od 21.11.2017. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i prvostepena presuda u stavu prvom, drugom i trećem izreke potvrđena.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tuženi zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu, na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženog neosnovana.
U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge povrede postupka koje saglasno članu 407. stav 1. ZPP, mogu biti revizijski razlog.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio radno angažovan kod tuženog u poslovnici u ... po osnovu sukcesivno zaključenih ugovora o privremenim i povremenim poslovima, u periodu od 27.09.2010. godine do 16.11.2012. godine, za obavljanje poslova fizičko tehničkog obezbeđenja imovine i ljudi i protivpožarne zaštite, a koji se nalaze u opisu poslova sistematizovanog radnog mesta „čuvar“. Tužilac je bio angažovan za obavljanje ovih poslova u periodu dužem od 120 dana, pa proizlazi da se ne može govoriti o privremenim i povremenim poslovima, već o sistematizovanim poslovima za kojima je postojala stalna potreba kod tuženog. Radno angažovanje tužioca kod tuženog je prestalo dana 16.11.2012. godine, istekom poslednjeg ugovora o privremenim i povremenim poslovima od 31.05.2012. godine.
S obzirom na ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su zaključili da je tužilac u periodu od 27.09.2010. godine do 16.11.2012. godine, obavljao poslove fizičko tehničkog obezbeđenja imovine i ljudi i protivpožarne zaštite predviđene opisom poslova radnog mesta „čuvar“ sistematizovanog u Pravilniku o organizaciji i sistematizaciji tuženog iz 2009. godine, da je angažovanje na ovim poslovima trajalo duže od 12 meseci i da ih je tužilac obavljao neprekidno, kao i da zaključeni ugovori o privremenim i povremenim poslovima imaju sve karakteristike ugovora o radu i da je prava volja ugovornih strana bila zaključivanje ugovora o radu na određeno vreme, te da su saglasno odredbama člana 33. i 37. Zakona o radu, u vezi člana 106 Zakona o obligacionim odnosima, ispunjeni uslovi za preobražaj radnog odnosa, pa su utvrdili da je tužilac zasnovao radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog počev od 17.11.2012. godine.
S obzirom na utvrđeno Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je stanovište nižestepenih sudova pravilno.
Odredbom člana 37. stav 4. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05 i 55/09), propisano je da radni odnos zasnovan na određeno vreme postaje radni odnos na neodređeno vreme, ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovan radni odnos.
Tužilac je u konkretnom slučaju neprekidno radio na istovrsnim poslovima duže od 12 meseci, na osnovu više sukcesivih i uzastopno zaključenih ugovora o privremenim i povremenim poslovima koji imaju sve karakteristike ugovora o radu, kao i da su ispunjeni svi uslovi iz odredbe člana 106 ZOO, pa su se stekli uslovi iz člana 37. stav 4. Zakona o radu, za prerastanje radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme.
Suprotno navodima revizije, u konkretnom slučaju se ne radi o zaključenim ugovorima o privremenim i povremenim poslovima s obzirom da obavljanje istih nije trajalo privremeno, odnosno ne duže od 120 dana u toku kalendarske godine. U ugovornom pravu zloupotreba prava zabranjena je odredbom člana 13. Zakona o obligacionim odnosima, pa se to pravilo supsidijarno primenjuje i u materiji radnog prava, jer je ugovor o radu vrsta građansko pravnog ugovora i na njega se primenjuju načela koja važe za ugovorno pravo u opštem režimu. Kako pravnu prirodu ugovora ne određuje njegov naziv, već suština pravnog odnosa koji se njime zasniva, a što je u ovom slučaju obavljanje istovrsnih poslova, u periodu dužem od dve godine, koji su kod tuženog sistematizovani jer za njima postoji stalna potreba, to je tuženi zaključivanjem ugovora o privremenim i povremenim poslovima želeo da izbegne nastanak okolnosti koje bi isključile osnov za primenu pravila iz odredbe člana 37. stav 4. Zakona o radu, a što je suprotno načelu zabrane zloupotrebe prava propisanih odredbom člana 13. ZOO.
Odluka o troškovima postupka doneta je pravilnom primenom člana153. i 154. ZPP.
Tuženom nisu priznati troškovi za izjavljenu reviziju, primenom odredbe člana 153. ZPP-a.
Iz napred navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci presude.
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
