U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović i Vesne Stanković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragica Brkić, advokat iz ..., protiv tuženog JKP „Vodovod Šabac“, koga zastupa punomoćnik Svetlana Žabaljac, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1451/22 od 26.09.2022. godine, u sednici održanoj 30.05.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJU SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1451/22 od 26.09.2022. godine i presuda Osnovnog suda u Šapcu P1 189/21 od 08.12.2021. godine tako što se ODBIJA kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog dana 02.03.2020. godine po osnovu Aneksa 1 ugovora o radu broj .../... od 02.03.2020. godine, da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog broj ... od 01.03.2021. godine na osnovu kojeg je tužiocu prestao radni odnos dana 01.03.2021. godine i da tužioca vrati na rad, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka.

OBAVEZUJE SE tužilac da tuženom naknadi troškove revizijskog postupka od 45.500,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Šapcu P1 189/21 od 08.12.2021. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je tužilac zasnovao radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog 02.03.2020. godine po osnovu Aneksa broj 1 ugovora o radu broj .../... od 02.03.2020. godine. Stavom drugim izreke, poništeno je kao nezakonito rešenje tuženog od 01.03.2021. godine na osnovu kojeg je tužiocu prestao radni odnos 01.03.2021. godine i obavezan tuženi da tužioca vrati na rad. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka od 62.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1451/22 od 26.09.2022. godine, žalba tuženog je odbijena i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tuženi zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu odluku na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tuženog osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka predviđena odredbom člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je sa tuženim zaključio Ugovor o radu 01.03.2018. godine kojim je zasnovao radni odnos na određeno vreme u trajanju od dve godine na radnom mestu „...“. Aneksom broj 1 ugovora o radu od 02.03.2020. godine izmenjen je član 3. navedenog ugovora tako što je produženo trajanje ugovora na period od još 12 meseci. Rešenjem tuženog od 01.03.2021. godine tužiocu je prestao radni zbog isteka roka na koji je zasnovan. Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su zaključili da je tužilac u periodu od 02.03.2018. godine do 01.03.2021. godine radio kod tuženog po osnovu ugovora o radu na određeno vreme u periodu od tri godine neprekidno i obavljao istovrsne poslove za koje je primao zaradu, te da su se na ovaj način stvorili uslovi za prerastanje radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme shodno odredbi člana 37. Zakona o radu. Kao posledicu preobražaja radnog odnosa nižestepeni sudovi su poništili osporeno rešenje o prestanku radnog odnosa i obavezali tuženog da tužioca vrati na rad.

Osnovano se revizijom tuženog ukazuje da sudovi nisu pravilno primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev.

Prema nalaženju Vrhovnog suda, pogrešno su sudovi ocenili da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za preobražaj radnog odnosa, a da se odredbe o zabrani zasnivanja radnog odnosa, propisane Zakonom o budžetskom sistemu, ne odnose na konkretnu situaciju.

Odredbom člana 37. stav 1. Zakona o radu, propisano je da ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja za vreme trajanja tih potreba. Stavom dva istog člana, predviđeno je da poslodavac može zaključiti jedan, ili više ugovora o radu iz stava 1. ovog člana na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji, sa prekidima, ili bez prekida, ne može biti duži od 24 meseca. Stavom šest navedenog člana 37, predviđeno je da ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona, ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme.

Odredbom člana 27e stav 34. Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“ broj 108/13...72/19), propisano je da korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31.12.2020. godine. Članom 105. istog zakona, propisano je da ako su odredbe drugih zakona odnosno propisa, u suprotnosti sa ovim zakonom, primenjuju se odredbe ovog zakona.

Po oceni Vrhovnog suda, a suprotno stavu u nižestepenim odlukama, norme Zakona o budžetskom sistemu su lex specialis i derogiraju norme Zakona o radu (u konkretnom slučaju odredbu člana 37.), što proizlazi iz člana 105. Zakona o budžetskom sistemu. Dakle, kod zaposlenih u javnom sektoru (na koje se primenjuje Zakon o budžetskom sistemu) od 01.01.2014. godine pa nadalje ne postoji mogućnost preobražaja radnog odnosa sa određenog na neodređeno vreme, s obzirom da je član 37. Zakona o radu suprotana članu 27e Zakona o budžetskom sistemu. Propisi kojima se ograničava broj zaposlenih na neodređeno vreme su imperativnog karaktera, a naročito u odnosu na odredbe Zakona o radu, jer je u pitanju poslodavac kod koga je zapošljanjanje regulisano prinudnim propisima. Sledom navedenog, pogrešan je zaključak nižestepenih sudova da se odredbe Zakona o budžetskom sistemu i njegove ograničavajuće norme ne odnose na konkretan slučaj, s obzirom da je u pitanju regulisanje prerastanja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme primenom materijalnog prava, što je u konkretnom slučaju Zakon o radu, kao i da se Zakon o budžetskom sistemu odnosi isključivo na zasnivanje radnog odnosa, a ne i na preobražaj.

U konkretnom slučaju, na tuženog kao korisnika javnih sredstava moraju se primeniti odredbe Zakona o budžetskom sistemu, pa kako je tužilac zasnovao radni odnosa na određeno vreme kada je Zakon o budžetskom sistemu iz decembra 2013. godine već stupio na snagu i istim zabranjeno zapošljavanje novih lica, osim u izuzetnim slučajevima (uz saglasnost nadležnog organa Vlade), to tužilac nije mogao da zasnuje radni odnos na neodređeno vreme 02.03.2020. godine, kako je tražio postavljenim tužbenim zahtevom, niti 02.03.2021. godine istekom 24 meseca shodno članu 37. Zakona o radu. Sa tim u vezi, pogrešan je zaključak sudova da se tužilac ne može smatrati „novim licem“ jer on ne traži zasnivanje radnog odnosa već utvrđivanje postojećeg radnog odnosa na neodređeno vreme. Sledom navedenog, zakonito je rešenje od 01.03.2021. godine kojim je samo konstatovano da je tužiocu prestao radni odnos zbog isteka roka na koji je zasnovan, jer isto ima samo deklaratorni karakter.

Kako je neosnovan tužbeni zahtev za poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa, to je odbijen i zahtev tužioca za vraćanje na rad, s obzirom na akcesorni karakter tog zahteva.

S obzirom na izloženo, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci primenom odredbe člana 416. stav 1. ZPP.

Imajući u vidu da je tuženi u postupku po reviziji uspeo dosuđeni su mu traženi i opredeljeni troškovi revizijskog postupka i to: za sastav revizije 33.000,00 dinara prema važećoj AT i troškovi sudskih taksi za reviziju 5.000,00 dinara i odluku po reviziji 7.500,00 dinara prema Zakonu o sudskim taksama, primenom odredbe člana 165. u vezi člana 153. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković