U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Milomira Nikolića, predsednika veća, Marine Govedarica i Slađane Nakić Momirović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje M.K. iz V., čiji je punomoćnik M.M., advokat iz V., protiv tuženog Privrednog društva za trgovinu, proizvodnju i usluge M. DOO iz V., čiji je punomoćnik M.P., advokat iz V., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1965/15 od 27.08.2015. godine, na sednici održanoj 18.03.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1965/15 od 27.08.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Vranju, presudom P1 572/14 od 18.06.2015. godine, usvojio je tužbeni zahtev tužilje, tako što je poništio kao nezakonito rešenje broj 186 od 10.05.2013. godine, kojim je tužilji otkazan ugovor o radu, broj 136 od 01.06.2011. godine, raspoređenoj na poslovima pomoćnog izrađivača obuće i naložio tuženom da vrati tužilju na poslove i radne zadatke koje je obavljala pre donošenja poništenog rešenja ili rasporedi na drugo odgovarajuće radno mesto u skladu sa stručnom spremom (stav prvi izreke). Obavezao je tuženog da naknadi tužilji troškove postupka u iznosu od 116.200,00 dinara (stav drugi izreke).

Apelacioni sud u Nišu, presudom Gž1 1965/15 od 27.08.2015. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio presudu Osnovnog suda u Vranju P1 572/14 od 18.06.2015. godine (stav prvi izreke). Odbio je zahtev tužilje za naknadu troškova odgovora na žalbu (stav drugi izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je blagovremeno podnela odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP (''Sl. glasnik RS'', broj 72/11, 49/13-US, 74/13- US i 55/14), pa je utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima, nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, na osnovu člana 408. ZPP. Pored toga, kako revizija sadrži revizijski razlog zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, a u obrazloženju revizije određeno ne navodi o kojoj se eventualno učinjenoj bitnoj povredi odredaba parničnog postupka radi, zbog koje se revizija može izjaviti u smislu odredbi člana 407. stav 1. ZPP, pa se u tom delu revizijom ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost pobijane presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na osnovu ugovora o radu od 01.06.2011. godine, na neodređeno vreme, radi obavljanja poslova pomoćnog izrađivača delova obuće. Tužilja se do 15.04.2013. godine, nalazila na porodiljskom odsustvu i odsustvu radi nege deteta, koje je produžila do 30.04.2013. godine. Tuženi je 15.04.2013. godine, doneo Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova, kojim je ukinuo poslove za koje je tužilja zaključila ugovor o radu. Osporenim rešenjem od 10.05.2013. godine, tužilji je otkazan ugovor o radu, usled prestanka potrebe za obavljanjem poslova na kojima je raspoređena, na osnovu odredbi člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu. Tuženi je prekinuo saradnju sa italijanskom firmom R.F. gde je bilo predviđeno ručno šivenje obuće, zbog čega je tužilja proglašena tehnološkim viškom. Tužilji je obračunata i na tekući račun uplaćena otpremnina u iznosu od 17.372,20 dinara. Na osnovu odluke tuženog od 26.04.2013. godine, utvrđeno je da je tuženi imao potrebu da zaposli još 23 radnika, koji su od 01.06.2013. godine primljeni u radni odnos kod tuženog na poslovima izrađivača donjih delova obuće, od kojih je samo pet zaposlenih imalo odgovarajuću vrstu i stepen stručne spreme za obavljanje poslova izrađivanja donjih delova obuće.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo, kada su poništili osporeno rešenje kao nezakonito, o prestanku radnog odnosa tužilji otkazom ugovora o radu i obavezali tuženog da vrati tužilju na rad.

U sporu iz radnog odnosa, sud, zakonitost osporenog rešenja ceni sa stanovišta pravilne primene materijalnog prava, povrede pravila postupka i činjeničnog stanja iz osporenog rešenja.

Prema tome, kako je tužilja imala sa tuženim zaključen ugovor o radu, radi obavljanja poslova pomoćnog izrađivača delova obuće, a tuženi osporenim rešenjem od 10.05.2013. godine, otkazao tužilji ugovor o radu, na osnovu odredbe člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, broj 24/05, 61/05, 54/09 i 32/13), usled prestanka potrebe za obavljanjem poslova na kojima je tužilja bila raspoređena zbog prekinute poslovne saradnje, kojom je bilo predviđeno ručno šivenje obuće, i pre donošenja osporenog rešenja doneo odluku da ima potrebu da zaposli još 23 radnika koji su od 01.06.2013. godine, primljeni u radni odnos kod tuženog, od kojih je samo pet imalo odgovarajuću vrstu i stepen stručne spreme za obavljanje poslova izrađivača donjih delova obuće, to su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Pri tome, nije neophodno dalje detaljno obrazlagati presudu kojom se revizija odbija kao neosnovana, ako se u reviziji ponavljaju žalbeni razlozi ili kad se daljim obrazlaganjem presude ne bi postiglo novo tumačenje prava, već se tuženi kao revident upućuje na obrazloženje pobijane presude, da se nepotrebno ne bi ponavljalo, na osnovu odredbe člana 414. stav 2. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.