.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 672/2023
04.07.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Željka Škorića, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Ivane Rađenović, Jelice Bojanić Kerkez i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., koju zastupa Dejan Stanić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., koga zastupa Vladimir Marković, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 639/22 od 12.09.2022. godine, u sednici veća održanoj 04.07.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 639/22 od 12.09.2022. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 639/22 od 12.09.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi P 3230/21 od 13.10.2021. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime naknade štete isplati iznos od 733.243,98 dinara, kao i da joj na ime novčane rente plati iznos od 13.809,00 dinara za svaki mesec počev od 13.10.2021. godine kao dana presuđenja, te da rentu plaća sve dok za to postoje uslovi do 30. u mesecu za prethodni mesec. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji nadoknadi parnične troškove u iznosu od 512.674,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do konačne isplate. Stavom trećim izreke, tužilja je oslobođena od plaćanja troškova sudske takse.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 639/22 od 12.09.2022. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi P 3230/21 od 13.10.2021. godine, u delu odluke o tužbenom zahtevu.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio posebnu reviziju u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20,10/23 – drugi zakon) – u daljem tekstu: ZPP, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana zakona propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Nižestepenim presudama odlučeno je o pravu tužilje na isplatu naknade štete i novčane rente, zbog pretrpljene povrede na radu. Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer se revizijom tuženog ne ukazuje da postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili da postoji potreba novog tumačenja prava ili neujednačena sudska praksa, već se osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluke nižestepenih sudova, o neosnovanosti tužbenog zahteva, zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud odlučio je kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti spora, dozvoljenost revizije se ima ceniti prema člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj parnici podneta je 01.06.2015. godine, a pobijani deo pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tuženog nije dozvoljena, u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Sa iznetih razloga na osnovu odredbe člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Željko Škorić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
