Pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tuženog obavljao poslove savetodavca za posredovanje i zapošljavanju, na osnovu rešenja tužene od 26.02.2008. godine. Pravilnikom od 16.02.2015. godine ukinut je Odsek za programe zapošljavanja, gde je tužilac radio kao ... . Rešenjem tužene broj ../2016 od 04.02.2016. godine tužiocu je prestao radni odnos usled prestanka potrebe za radom, zbog organizacionih promena kod tuženog koje su dovele do prestanka potrebe za obavljanjem poslova koje je zaposleni obavljao. Radni odnos tužiocu prestao je zaključno sa 05.02.2016. godine i isplaćena mu je otpremnina. Programom rešavanja viška zaposlenih od 12.01.2016. godine predviđeni su razlozi prestanka potrebe za radom zaposlenih, struktura zaposlenih kod tuženog, aktivnosti u toku postupka utvrđivanja viška zaposlenih, kritetijumi za utvrđivanje viška zaposlenih kao i mere za zapošljavanje lica utvrđenih kao višak zaposlenih, da će se mere premeštaja na druge poslove primeniti u odnosu na zaposlene koji sud višak ukoliko ispunjavaju uslove za rad na upražnjenim poslovima, te krajnji rok u kome će biti otkazani ugovori o radu zaposlenima koji su utvrđeni kao višak zaposlenih 6.02.2016. godine, a da će se nakon donošenja programa sačiniti konačan spisak zaposlenih kod tuženog kao sastavni deo programa. Odlukom Vlade RS od 09.12.2015. godine utvrđen je maksimalan broj zaposlenih na neodređeno vreme kod tužene. U skladu sa navedenom odlukom, direktor tužene doneo je Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova od 16.12.2015.godine. Istim je utvrđeno da je kod tužene 66 zaposlenih na neodređeno vreme višak jer je za njihovim radom prestala potreba, a na spisku zaposlenih kod tužene, za čijim radom je prestala potreba od 05.02.2016. godine naveden je i tužilac, pod rednim brojem 22.

Prema listi osnovnih i dodatnih kriterijuma, koje je tuženi primenio prilikom utvrđivanja viška zaposlenih, tužilac i zaposlena BB, bodovani su istim brojem bodova, i to: stepen stručne spreme po 71 bod, broj izdržavanih članova uže porodice po jedan bod; nisu bodovani po kriterijumu ukupno vreme provedeno na poslovima na kojima je utvrđeno smanjenje broja izvršilaca, a zaposlena BB je kod tuženog provela na radu 24 godina 5 meseci i 4 dana, a tužilac 7 godina 4 meseca i 28 dana, pa kako je tužilac na radu kod tužene proveo kraći vremenski period, odlučeno je kao u dispozitivu osporenog rešenja. Nakon donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu, tužena je na poslovima savetnika za zapošljavanje - radnom mestu savetnik za internu finansijsku operativu, kao i na radnom mestu organizator programa za zapošljavanje i savetnik za zapošljavanje pripravnika, zaposlila druga lica.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je tužena postupala suprotno zakonu i da je osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu doneto u nezakonito sprovedenom postupku rešavanja viška zaposlenih, jer tužena nije u potpunosti sprovela propisanu proceduru. Program rešavanja viška zaposlenih mora da sadrži broj, kvalifikacionu strukturu, godine starosti i staž osiguranja zaposlenih koji su višak i poslove koje obavljaju. Na dan donošenja Programa, 12.01.2016. godine, tužena nije utvrdila spisak zaposlenih za čijim radom je prestala potreba već je u programu samo konstatovano da će po donošenju istog primenom kriterijuma biti utvrđen konačan spisak zaposlenih. Tužena je prvo otkazala ugovor o radu tužiocu a nakon toga utvrdila spisak viška zaposlenih. Iz tih razloga je usvojen tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev.

Prema stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, spisak zaposlenih koji predstavljaju višak i poslovi koje oni obavljaju moraju se sačiniti kao sastavni deo Programa rešavanja viška zaposlenih pre davanja otkaza ugovora o radu. Otuda nije zakonit otkaz ugovora o radu koji je dat po usvajanju Programa koji ne sadrži broj, kvalifikacionu strukturu, godine starosti i staž osiguranja zaposlenih koji su višak i poslove koje oni obavljaju, odnosno spisak zaposlenih koji su višak. Sadržina programa regulisana je odredbom člana 155. stav 1. tačka 3. Zakona o radu. U konkretnom slučaju Program sadrži samo naznaku da će se naknadno po utvrđenim kriterijumima sačiniti konačan spisak viška zaposlenih. Tužena je prvo otkazala ugovor o radu tužiocu, a nakon toga utvrdila spisak viška zaposlenih.

Program rešavanja viška zaposlenih sa svim elementima, pa i spiskom viška zaposlenih, čini deo zakonom predviđene procedure za otkaz ugovora o radu. Zato se kompletan Program mora doneti pre donošenja pojedinačnih rešenja o otkazu ugovora o radu. Nezakonitost postupka koji je prethodio otkazu nije u tome što je Program sproveden u dve faze, u kojoj su u prvoj utvrđeni kriterijumi a u drugoj sačinjen spisak zaposlenih, već u tome što je otkaz tužiocu dat pre okončanja obe faze programa, odnosno pre nego što je utvrđena lista sa spiskom zaposlenih koji su višak. Upravo je to uslov koji predviđa odredba člana 155. Zakona o radu za utvrđivanje viška zaposlenih prema programu rešavanja viška zaposlenih.

Iz navedenih razloga, neosnovani su revizijski navodi tužene kojim se ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo.

Iz iznetih razloga shodno odredbi člana 416. stav 1. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić