O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Požarevcu P1 16/18 od 11.09.2019. godine, odbijeni su kao neosnovani tužbeni zahtevi tužilaca AA, BB, VV i GG kojim su tražili da se tuženi obaveže da im isplati novčane iznose koji su navedeni u izreci prvostepene presude sa kamatom. Tužioci su obavezani da tuženom na ime troškova postupka isplate 2.312,50 dinara u roku od osam dana po prijemu presude.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3991/19 od 08.10.2020. godine, stavom I izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca BB, VV i GG i potvrđena presuda Osnovnog suda u Požarevcu P1 16/18 od 11.09.2019. godine u stavovima 2, 3. i 4. izreke kao i rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu 5. izreke, kojim su obavezani tužioci BB, VV i GG da tuženom na ime troškova postupka isplate po 2.312,50 dinara. Stavom II izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Požarevcu P1 16/18 od 11.09.2019. godine u stavu 1. izreke, kao i rešenje o troškovima postupka sadržano u delu stava 5. izreke kojim je obavezan tužilac AA da tuženom na ime troškova postupka isplati 2.312,50 dinara, tako što je usvojen tužbeni zahtev tužioca AA i obavezan tuženi da tužiocu isplati 68.133,70 dinara sa kamatom počev od 13.01.2017. godine do isplate i obavezan je tuženi da tužiocu AA na ime naknade troškova postupka isplati 88.875,00 dinara u roku od 15 dana po prijemu presude.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužioci BB, VV i GG su blagovremeno izjavili reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, a zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse i radi ravnopravnosti građana.

Odlučujući o dozvoljenosti i osnovanosti izjavljene revizije na osnovu čl. 404. i 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 18/20) Vrhovni kasacioni sud je našao da su ispunjeni zakonski uslovi da se o izjavljenoj reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj kao i da je izjavljena revizija osnovana.

Odredbom člana 404. ZPP je propisano da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. O dozvoljenosti i osnovanosti te revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

U konkretnom slučaju predmet odlučivanja je zahtev tužilaca da im tuženi vrati određene novčane iznose koji su oni primili na ime tzv. otpremnine zbog odlaska u starosnu penziju, a tuženi te iznose zadržao po osnovu ranijih dugovanja tužilaca kao bivših zaposlenih, tuženom. Nižestepeni sudovi su zauzeli pravni stav da je tuženi imao pravo da tužiocima te iznose zadrži zbog toga što su tužioci na takav postupak tuženog se pismeno saglasili. U odnosu na sporno pravno pitanje sudska praksa i dalje nije do kraja ujednačena iako je u međuvremenu o ovim pitanjima raspravljao i Ustavni sud i doneo svoje odluke. Otuda proizilazi da je ispunjen zakonski uslov da se o izjavljenoj reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, a radi ujednačavanja sudske prakse, te je tako i odlučeno stavom prvim izreke.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci BB, VV i GG su bili u radnom odnosu kod tuženog do odlaska u penziju i to tužilac BB do 31.12.2016. godine, a tužioci VV i GG do 22.07.2016. godine. Za vreme trajanja radnog odnosa u skladu sa Protokolom o isplati zajma zaposlenima u JP EPS od 13.04.2014. godine i odlukom JP „Elektroprivreda Srbije“ TE-KO Kostolac od 12.03.2014. godine tuženi je tužiocima u toku trajanja radnog odnosa isplatio novčane iznose na ime zajma i to tužiocu BB u iznosu od 68.134,00 dinara, tužiocu VV u iznosu od 40.000,00 dinara i tužiocu GG u iznosu od 68.134,00 dinara. Prema spisku koji je sastavni deo odluke o odobravanju zajma od 12.03.2014. godine utvrđeno je da su tužioci na ime zajma od tuženog primili i to BB 68.134,00 dinara, VV 40.000,00 dinara i GG 68.134,00 dinara kao i da su se potpisali u rubrici „saglasan sa odlukom“. Pomenute iznose tuženi je isplatio tužiocima, ali tužioci u toku trajanja radnog odnosa nisu izmirili nijednu ratu na ime zajma, a u skladu sa obavezom vraćanja. Tužiocima BB, VV i GG pripalo je pravo na otpremninu zbog prestanka radnog odnosa odlaskom u starosnu penziju, te je tužiocu BB po tom osnovu isplaćeno 358.053,00 dinara, tužiocu VV 393.510,00 dinara i tužiocu GG 555.872,00 dinara. Ovi tužioci su potpisali naloge za uplatu blagajni tuženog – povraćaja pozajmice i to tužilac BB 16.01.2017. godine za povraćaj odnosno uplatu iznosa od 68.134,00 dinara, tužilac VV 26.08.2016. godine za uplatu odnosno povraćaja iznosa od 40.000,00 dinara i tužilac GG 28.04.2016. godine za uplatu 68.134,00 dinara.

Kod činjenice da su se tužioci pismenom izjavom saglasili da neotplaćeni iznos zajma vrate prilikom prestanka radnog odnosa, po mišljenju nižestepenih sudova nije bilo zakonskih smetnji da se naplata tih iznosa izvrši obustavom od iznosa pripadajuće otpremnine zbog odlaska u penziju tužilaca zbog čega je tužbeni zahtev ovih tužilaca odbijen.

Ovakav zaključak nižestepenih sudova se ne može prihvatiti kao pravilan jer je zasnovan na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 119. stav 1. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05... 75/14), koji se primenjivao u vreme prestanka radnog odnosa ovih tužilaca, a kako to navodi i drugostepeni sud, je propisano da je poslodavac obavezan da isplati u skladu sa opštim aktom zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju najmanje u visini dve prosečne zarade. Takva zakonska odredba dovodi do zaključka da je otpremnina prilikom odlaska zaposlenog u starosnu penziju pravo koje zaposlenom pripada po osnovu rada. Takvog prava zaposleni se shodno članu 60. stav 4. Ustava Republike Srbije ne može odreći. Samim tim i pismena izjava tužilaca u ovom slučaju kojim su se oni saglasili da se iznos neotplaćenog zajma vrati na način kako je to urađeno u konkretnom slučaju ne može proizvoditi pravno dejstvo. Otuda proizlazi da u konkretnoj situaciji tuženi nije imao pravni osnov da tužiocima iznos otpremnine koja im pripada zbog prestanka radnog odnosa zbog odlaska u starosnu penziju umanji za iznos neotplaćenog zajma, te je i u skladu sa tim revizija tužilaca usvojena i nižestepene odluke preinačene usvajanjem njihovog tužbenog zahteva na način naveden u stavu drugom izreke presude sve na osnovu člana 416. stav 1. ZPP.

Tužioci su u sporu uspeli, pa im s tim u vezi pripadaju stvarni i nužni troškovi. U ovom slučaju tužioci su bili u procesnoj zajednici sa tužiocem AA, kome je usvojen tužbeni zahtev presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3991/19 od 08.10.2020. godine i dosuđeni mu troškovi postupka u iznosu od 88.875,00 dinara, pa je ovaj sud morao uzeti u obzir i tu odluku u delu koji se odnosi na troškove postupka. S tim u vezi, a imajući u vidu opredeljen zahtev tužilaca za naknadu troškova postupka od 06.09.2019. godine, tužiocima bi za pisanje tužbe pripalo 15.000,00 dinara od čega je dosuđeno 6.000,00 dinara pomenutom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu, za zastupanje na sedam održanih ročišta pripalo bi im 105.000,00 dinara od čega je dosuđeno 52.000,00 dinara, za jedno odloženo ročište pripalo bi im 11.250,00 dinara od čega je dosuđeno 4.500,00 dinara. Što se tiče zahteva za naknadu troškova pisanih podnesaka, iz sadržine tih podnesaka proizilazi da se ne radi o nužnim troškovima jer se tim podnescima uglavnom obrazlaže činjenično stanje ili se tužilac izjašnjava na navode protivne strane. Po osnovu pisanja žalbe tužiocima su troškovi priznati, a tužiocima pripada i naknada za pisanje revizije od 24.000,00 dinara, te taksa na reviziju od 9.250,00 dinara što iznosi ukupno 102.000,00 dinara koliko je tužiocima kao solidarnim poveriocima priznato na osnovu člana 154. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić