.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 675/2023
15.03.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Mirjane Andrijašević i Vesne Subić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Boris Sarić, advokat iz ..., protiv tuženog JGSP „Novi Sad“ čiji je punomoćnik Snežana Knežević Bojović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3821/22 od 05.09.2022. godine, u sednici održanoj 15.03.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3821/22 od 05.09.2022. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3821/22 od 05.09.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2522/2021 od 16.05.2022. godine, stavom prvim izreke, odlučeno je da se tužbeni zahtev tužioca usvaja. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime razlike između manje obračunate pripadajuće i isplaćene zarade za period od 01.06.2018. do 31.12.2019. godine, isplati iznos od 575,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate, kao i iznos od 203,00 dinara na ime obračunate zakonske zatezne kamate od dospeća svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do dana obračuna 31.08.2021. godine. Stavom trećim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Apelacioni sud u Novom Sad je, presudom Gž1 3821/22 od 05.09.2022. godine, stavom prvim izreke, žalbu tužioca delimično usvojio pa je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u presudi Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2522/2021 od 16.05.2022. godine, preinačeno tako što je obavezan tuženi da tužiocu isplati na ime naknade troškova parničnog postupka iznos od 33.800,00 dinara, sa zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, u preostalom delu je odbijena žalba tužioca i žalba tuženog u celosti a prvostepena presuda potvrđena u preostalom delu i preostalom delu odluke o troškovima postupka. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 7.380,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa i ujednačavanja sudske prakse.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog. Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužiocu na ime razlike između isplaćene i pripadajuće zarade u utuženom periodu kod utvrđene činjenice da tuženi u oktobru 2014. godine nije pravilno utvrdio osnovicu za obračun zarade u skladu sa odredbama tada važećeg Kolektivnog ugovora iz 2013. godine i Posebnog kolektivnog ugovora za javna komunalna i druga javna preduzeća Grada Novog Sada od 26.04.2013.godine, a što je za posledicu imalo pogrešno primenjenu osnovicu za obračun zarade u čitavom spornom periodu, te da tuženi nije iscrpeo sva planirana sredstva za isplatu zarada u vreme primene Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava („Službeni glasnik RS“, broj 116 od 27.10.2014. godine). Pobijana odluka doneta je primenom odgovarajućih odredbi materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje, a revident uz reviziju nije predložio drugačije odluke suda donete u predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu, u smislu potrebe ujednačavanja sudske prakse. Odluka o troškovima parničnog postupka zavisi od uspeha stranaka u parnici i preduzetih procesnih radnji u svakom konkretnom predmetu pa s tim u vezi, nije potrebno ujednačavanje sudske prakse.
Iz tih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija tuženog nije dozvoljena.
Odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija uvek dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, što je ovde slučaj, revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Na osnovu odredbe člana 28. stav 1. Zakona o parničnom postupku, kada je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima predviđenim u ovom zakonu, merodavna vrednost predmeta spora kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva dok, u smislu stava 2. te odredbe zakona, kamata, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi, ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev.
Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 12.07.2021. godine, a vrednost predmeta spora je 575,00 dinara.
Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tuženog nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Tuženi je reviziju izjavio i protiv dela odluke drugostepenog suda kojom je preinačena prvostepena presuda u delu odluke o troškovima postupka, dakle i protiv rešenja kojim je odlučeno o sporednom traženju tužioca koje ne čini njegovo glavno potraživanje, pa je revizija nedozvoljena. Preinačenje odluke o troškovima postupka reviziju ne čini dozvoljenom ni prema odredbi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku jer je preinačena odluka o sporednom a ne o glavnom zahtevu stranke.
Iz tih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
