Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku-ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. tog zakona i člana 23. Zakona o izmenama i dopunama ZPP („ Službeni glasnik RS“, br. 55/14) i utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

U reviziji se određeno ne ukazuje na ostale bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se može izjaviti revizija.

Razlozi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani.

Prema utvrđenim činjenicama tužilja je bila u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog po ugovoru o radu od 16.01.2008.godine na radnom mestu pomoćnik radnika sa punim radnim vremenom. Prema Pravilniku o sistematizaciji radnih mesta, unutrašnju organizaciju kod poslodavca čine poslodavac-vlasnik, glavni poslovođa, trgovac-kasir, pomoćnik prodavca, a u izdvojenom delu van sedišta poslovođa i trgovac- kasir. Pravilnikom o radu tuženog u članu 66. utvrđeno je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom ako za to postoje opravdani razlozi koji se odnose na njegovu radnu sposobnost, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, sa taksativno nabrojanim otkaznim razlozima. Rešenjem tuženog o korišćenju godišnjeg odmora od 01.12.2010.godine, tužilji je utvrđeno korišćenje godišnjeg odmora za 2010.godinu u trajanju od 20. dana kao i da će tužilja drugi deo godišnjeg odmora koristiti od 26.02. do 21.03.2011.godine. Tuženi je sačinio upozorenje od 24.02.2011.godine, u kome je konstatovano da je dana 24.02.2011.godine utvrđeno da je tužilja izvršila povredu radne discipline tako što je u toku rada svakodnevno u periodu od 20 dana, nesavesno, nemarno i neblagovremeno izvršavala radne obaveze, nije poštovala kupce i poslodavca, ometala je druge zaposlene u obavljanju poslova, te su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu, s tim što je u upozorenju navedeno da neće biti doneto rešenje o otkazu ugovora o radu osim ukoliko u narednom periodu tužilja ponovo ne bude poštovala radnu disciplinu i učini drugu povredu radne obaveze, u kom slučaju će joj ugovor o radu biti otkazan bez ponovnog dostavljanja upozorenja. Upozorenjem se tužilja poziva da se u roku od 5 dana od dana prijema istog pismeno izjasni na navode iz upozorenja. Na upozorenju je konstatovano da su svedoci da je tužilja odbila da primi upozorenje R.L.Ć. i M.I., pored koje konstatacije stoje potpisi navedenih svedoka. Na upozorenju je konstatovano da je isto istaknuto na oglasnoj tabli dana 25.02.2011.godine. Navedeno upozorenje tuženi je pokušao da uruči tužilji u prostorijama poslodavca, kojom prilikom je tužilja odbila da potpiše prijem upozorenja, ali je htela da uzme isto. Tuženi joj nije dao pisano upozorenje jer nije htela da potpiše prijem istog, već je upozorenje istakao na oglasnu tablu. Konkretnom prilikom tužilja se po sopstvenom kazivanju upoznala sa sadržinom spornog upozorenja utoliko što ga je pročitala, možda ne u celosti, videla je da na istom stoji datum 24.02.2011.godine, da velikim slovima pište upozorenje i da piše da je reč o prekršaju radne discipline. Na osnovu izvedenih dokaza je utvrđeno da se na tužilju žalila kupac M.T., jer tužilja u nekim slučajevima nije htela da joj otkuca račun, a tužilja se i prema tuženom poslodavcu ponašala neprimereno, jer mu je na njegovu primedbu da ima dosta čokolade kojoj je istekao rok upotrebe, a koju je trebalo staviti u promet po jeftinijoj ceni, tužilja odgovorila da je bezobrazan, da nju to ne interesuje i da vrši mobing nad njom. Rešenjem o otkazu ugovora o radu od 22.03.2011.godine tužilji je otkazan ugovor o radu od 16.01.2008.godine zbog nepoštovanja radne discipline, zato što je nesavesno i nemarno izvršavala radne obaveze, zbog nepoštovanja kupaca i poslodavca, kao i zbog toga što je ometala druge zaposlene u obavljanju poslova sa pozivom na odredbu člana 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu.

Na utvrđeno činjenično stanje pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su tužben zahtev tužilje odbili.

Tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme po ugovoru o radu od 16.01.2008.godine na radnom mestu pomoćnog radnika sa punim radnim vremenom. Rešenjem o otkazu ugovora o radu od 22.03.2001.godine tužilji je otkazan ugovor o radu od 16.01.2008.godine zbog nepoštovanja radne discipline na osnovu odredbe člana 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu. Na osnovu izvedenih dokaza i ocenom tih dokaza, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je rešenje o otkazu ugovora o radu od 22.03.2011.godine zakonito. U postupku je utvrđeno da tužilja nije poštovala radnu disciplinu, pa joj je pravilno otkazan ugovor o radu na osnovu odredbe člana 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu. Tuženi je tužilji pravilno dostavio pismeno upozorenje o otkaznim razlozima u smislu odredbe člana 180. i člana 185. stav 2, 3. i 4. Zakona o radu, čime joj je omogućena odbrana. Kako je rešenje o otkazu ugovora o radu tužilji zakonito, tuženi nije u obavezi da tužilju vrati na rad u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu, pa se revizijom neosnovano ističe pogrešna primena materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je cenio navod u reviziji tužilje da je drugostepeni sud pogrešno primenio odredbu člana 180. i člana 185. Zakona o radu kada je zaključio da je upozorenje pravilno dostavljeno tužilji. Iz utvrđenih činjenica proizlazi da je tužilji pokušana dostava upozorenja o postojanju razloga za otkaz u poslovnom prostoru tuženog, da je tužilja pročitala tekst upozorenja u bitnom, ali da nije htela da potpiše prijem upozorenja, zbog čega je upozorenje istaknuto na oglasnu tablu. Tužilja je pisani tekst upozorenja pročitala, imala je saznanja da se radi o upozorenju da su nastupili razlozi za otkaz ugovora o radu zbog povrede radne discipline- neprimerenog ponašanja na radu u periodu pre sačinjavanja upozorenja, što znači da je tužilja imala saznanja da joj se na teret stavlja povreda radne discipline, zbog koga se može otkazati ugovor o radu, te se o tome mogla izjasniti u zakonom propisanom roku, a što ona nije učinila. Iz navedenih raloga bez uticaja je navod u reviziji tužilje da se iz upozorenja ne može utvrditi na koga se ono odnosi, kao i navod da u upozorenju nije na nedvosmislen način naveden osnov za davanje otkaza i činjenice i dokazi koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz. Upozorenje sa kojim se tužilja upoznala sadrži sve elemente iz odredbe člana 180. stav 2. Zakona o radu, pa je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je upozorenje doneto u skladu sa odredbom člana 180. i dostavljeno tužilji u skladu sa odredbom člana 185. Zakona o radu.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode u reviziji tužilje, pa je našao da su bez uticaja na pravilno donetu odluku nižestepenih sudova.

Vrhovni kasacioni sud, na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, je reviziju tužilje odbio kao neosnovanu.

Predsednik veća-sudija,

Branislava Apostolović,s.r.