U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Bojan Perić, advokat iz ..., protiv tuženog „BB“ AD ..., koga zastupa punomoćnik Slavica Stojadinović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 br. 4390/2017 od 29.06.2018.godine, u sednici veća održanoj dana 13.02.2020.godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 br. 4390/2017 od 29.06.2018.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 br. 4390/2017 od 29.06.2018. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena je prvostepena presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 588/14 od 26.05.2017.godine, u stavovima 1, 2, 3, 4 i odbijajućem delu stava 5 izreke. Tim stavovima je odbijen tužbeni zahtev da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog br. .. od 31.03.2010. godine kojim je tužiocu otkazan ugovora o radu, kao i zahtev za naknadu štete u visini 18 zarada, odnosno iznosu od 648.000,00 dinara sa kamatom od 31.03.2010. godine do isplate. Odbijen je i zahtev za naknadu štete na ime izgubljene zarade u iznosu od 730.070,36 dinara sa pripadajućom kamatom kao i zahtev za uplatu doprinosa. Odbijen je zahtev za obavezivanje tuženog da tužiocu naknadi parnične troškove. Preinačena je prvostepena odluka o troškovima postupka u usvajajućem delu i obavezan tužilac da tuženom naknadi parnične troškove u iznosu od 732.625,00 dinara dok je u preostalom delu zahtev tuženog za troškove odbijen. Odbijeni su zahtevi i tužioca i tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv prvnosnažne drugostepene presude blagovremenu i dozvoljenu reviziju izjavio je tužilac, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14) koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. ZPP („Službeni glasnik rS“ br. 72/11... 55/14) i odlučio da revizija tužioca nije osnovana.

Pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se osporavaju utvrđene činjenice i ukazuje na relativno bitne povrede postupka koje su učinjene pred prvostepenim sudom što ne može biti revizijski razlog u smislu odredbe člana 407. ZPP.

Prema utvrđenim činjenicama tužiocu je osporenim rešenjem tuženog otkazan ugovor o radu zbog povrede radne obaveze propisane kao otkazni razlog odredbom člana 109. stav 1. tačka 2. i 3. u vezi člana 114. stav 1. tačka 4. i 10. Kolektivnog ugovora tuženog. Tužiocu je stavljeno na teret da je krajem 2009. godine samoinicijativno, bez obaveštavanja i odobrenja neposrednog rukovodioca isekao na više komada oko 20 m ispravnog električnog kabla, ostavio ih u garaži sa namerom da ih u povoljnom trenutku iznese, otuđi i sebi pribavi imovinsku korist. Pre otkaza ugovora o radu tužiocu je dostavljeno upozorenje o postojanju otkaznog razloga i zatražio mišljenje sindikata.

Na osnovu ovako utvrđenih činjenica, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom odredbi člana 179. stav 1. tačka 2. i 180. Zakona o radu odbili tužbeni zahtev, jer je u zakonito sprovedenom postupku tužiocu okazan ugovor o radu sa razloga povrede radne obaveza propisane normativnim aktima tuženog što je predviđeno kao otkazni razlog.

Neosnovnao revident osporava pravilnost primene materijalnog prava od strane nižestepenih sudova. Tužilac smatra da nije izvršio povredu radne obaveze zbog koje mu je otkazan ugovor o radu sa pozivom na odredbe člana 114. stav 1. tačka 4. i 10. Kolektivnog ugovora tuženog. Ovo sa razloga što je tačkom 4. kao povreda radne obaveze i radne discipline propisano nedolično ponašanje zaposlenog što se činjeničnim opisom povrede tužiocu ne stavlja na teret. Za odgovornost zbog povrede radne obaveze po tački 10. revident smatra da nisu utvrđene odlučne činjenice, niti dokazana namera tužioca o krađi i proneveri sredstava rada.

Navodi revidenta nisu osnovani.

Internom kontrolom, sprovedenom od strane neposrednog rukovodioca a po prijavi skladištara, utvrđen je propust tužioca u obavljanju poverenih mu poslova, nesavesno i nemarno izvršavanje radnih obaveza, jer je neovlašćeno i samoinicijativno, bez obaveštavanja neposrednog rukovodioca, neodgovorno postupao sa imovinom poslodavca bez obzira da li se radi o novom ili već upotrebljenom materijalu, što se po članu 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu u vezi sa članom 114. tačka 8. i 10. Kolektivnog ugovora tuženog kvalifikuje kao povreda radne obaveze zbog koje je poslodavac ovlašćen da zaposlenom otkaže ugovor o radu. Na postojanje ovih otkaznih razloga tužilac je upozoren pa je bez uticaja što u rešenju o otkazu ugovora o radu nisu navedene sve odredbe Kolektivnog ugovora čija povreda predstavlja razlog za otkaz ugovora o radu tužiocu, jer je za zakonitost otkaza dovoljno postojanje jednog otkaznog razloga.

Na osnovu izloženog i člana 414. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odbio reviziju tužioca kao neosnovanu.

Predsednik veća-sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić