U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Vesne Subić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Georgiev, advokat iz ..., protiv tuženog TUZUR „Rubin“ Surdulica, selo ..., čiji je vlasnik BB iz ..., koga zastupa Miljana Stanojević, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 403/20 od 23.10.2020. godine, u sednici održanoj 31.03.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 403/20 od 23.10.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Surdulici P1 148/18 od 19.09.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i poništeno rešenje tuženog broj .. od 22.07.2018. godine, a tuženom naloženo da tužilju vrati na rad i prizna joj sva prava po osnovu rada. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da na ime troškova postupka tužilji isplati iznos od 98.250,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti odluke o troškovima postupka, do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 403/20 od 23.10.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tuženi, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti ima drugih bitnih povreda na koje se ukazuje revizijom, a koje bi mogle biti revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme, na radnom mestu prodavca od 01.01.2015. godine. Rešenjem o otkazu ugovora o radu broj ..-2018 od 22.07.2018. godine, tužilji je prestao radni odnos zbog teže povrede radne obaveze i nepoštovanja radne discipline. Iz sadržine rešenja o otkazu ugovora o radu ne može da se utvrdi u čemu se povreda radne obaveze sastoji, kada i na koji način je učinjena, niti u čemu se sastoji nepoštovanje radne discipline. Rešenje ne sadrži pouku o pravnom leku, a doneto je i ekspedovano pre isteka roka od osam dana za izjašnjenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu. Naime, upozorenje o postojanju razloga za otkaz tužilji je dostavljeno 30.07.2018. godine, rešenje o otkazu ugovora o radu doneto je 22.07.2018. godine (od kog datuma je tužilji prestao i radni odnos), a ekspedovano je 06.08.2018. godine. S obzirom na utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sudovi su zaključili da ovakvim postupanjem tuženi nije pružio tužilji mogućnost da se brani i izjasni o učinjenoj povredi radne obaveze, u smislu odredbe člana 180. Zakona o radu.

Polazeći od navedenog, pravilno su nižestepeni sudovi ocenili da je pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonito, a za svoj zaključak su dali jasne i potpune razloge, koje kao pravilne u svemu prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Prema članu 180. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05...75/14), poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. stav 2. i 3. ovog zakona, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. U upozorenju iz stava 1. ovog člana poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje.

Pravilna primena navedene zakonske odredbe podrazumeva da se pre davanja otkaza (iz razloga predviđenih članom 179. stav 2. i 3. Zakona o radu), zaposleni upozori na postojanje otkaznih razloga (uz navođenje vremena, mesta i radnje izvršenja povrede radne obaveze), jer je smisao upozorenja da se zaposlenom stavi do znanja da je svojim ponašanjem doveo do otkaznog razloga, te da mu se omogući da se na navode iz upozorenja izjasni. Postupanjem suprotno od navedenog zaposleni ne može da se izjasni o radnjama koje su mu stavljene na teret, pa je na taj način povređeno njegovo pravo na odbranu. U konkretnom slučaju tuženi je upozorenje tužilji dostavio nakon donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu i prestanka radnog odnosa, kao i pre proteka roka u kome je tužilja mogla da se izjasni na navode iz upozorenja .

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, tužilji je nezakonito prestao radni odnos, jer dostavljanje upozorenja predstavlja deo procedure otkaza i ima značaj neophodne procesne pretpostavke za pravilnost i zakonitost rešenja o otkazu, a suprotnim postupanjem u konkretnom slučaju onemogućeno je tužilji da se izjasni o učinjenoj povredi koja predstavlja otkazni razlog. Upozorenje mora postojati neposredno pre davanja otkaza ugovora o radu i to za konkretne povrede, jer cilj upozorenja je stavljanje u izgled mogućnosti nastupanja pravnih posledica usled učinjene povrede radne dužnosti. Na ovaj način tuženi je povredio proceduru otkazivanja ugovora o radu, koja je propisana i članom 7. Konvencije MOR broj 158, te nije bilo uslova ni da donese rešenje o otkazu ugovora o radu.

S obzirom na utvrđeno, neosnovano se revizijom tuženog ukazuje da je u pobijanoj odluci došlo do pogrešne primene materijalnog prava.

Suprotno navodima revizije, a s obzirom da je tužilji nezakonito prestao radni odnos, vraćanje tužilje na rad je nužno u smislu odredbe člana 191. stav 1. Zakona o radu. Pozivanje tuženog na odredbu člana 191. stav 7. Zakona o radu, koja predstavlja izuzetak od pravila da je u slučaju poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa poslodavac dužan da zaposlenog na njegov zathev vrati na rad propisan je, ali činjenično stanje u ovom predmetu nije takvo da opravdava primenu ovog izuzetka.

Sa izloženog, a primenom odredbe člana 414. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić