.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 687/2015
06.05.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Milomira Nikolića, predsednika veća, Marine Govedarica i Slađane Nakić-Momirović, članova veća, u parnici tužioca P.Š. iz V., čiji je punomoćnik M.S., advokat iz S.P., protiv tuženog P. za p.r. i z.o. sa i. G.S. d.o.o. u restrukturiranju, iz S.P., radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2208/14 od 18.07.2014. godine, u sednici veća održanoj 06.05.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2208/14 od 18.07.2014. godine, kao nedozvoljena.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2208/14 od 18.07.2014. godine odbijena je žalba tuženog kao neosnovana i potvrđena presuda Osnovnog suda u Smederevu, Sudske jedinice II Smederevska Palanka, P1 1398/10 od 29.11.2011. godine ispravljena rešenjem P1 1398/10 od 24.04.2014. godine, kojom je obavezan tuženi da tužiocu po osnovu sticanja bez osnova zbog nezakonitog obračunavanja i obustavljanja poreza na zarade kao invalidu, za period novembar 2004. – jun 2005. godina, isplati iznos od 16.700,65 dinara sa zakonskom zateznom kamatom po mesečnom dospeću na iznose bliže označene u izreci (stav prvi izreke) kao i da naknadi tužiocu troškove postupka u iznosu od 152.122,00 dinara (stav drugi izreke).
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava ističući razloge za dozvoljenost revizije u smislu člana 395. ZPP.
Tužilac je na reviziju tuženog pismeno odgovorio.
Rešenjem R4. 130/14 od 23.01.2015. godine, Apelacioni sud u Beogradu je ocenio da revizija tuženog nije izuzetno dozvoljena jer nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 395. ZPP.
Tužilac je invalid rada i zaposlen je kod tuženog koji je preduzeće za radno osposobljavanje i zapošljavanje invalida. Nižestepeni sudovi su prilikom odlučivanja pravilno tumačili i primenili odredbu člana 21. Zakona o porezu na dohodak građana (''Službeni glasnik RS'' 24/01) kojom je propisano da se ne plaća porez na zarade osoba sa invaliditetom zaposlenih u preduzeću za radno osposobljavanje i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, pa ne postoji potreba da se razmotri pravno pitanje od opšteg interesa niti je potrebno novo tumačenje prava a tuženi uz reviziju nije priložio sudske odluke na osnovu kojih bi proizilazilo da u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u konkretnom slučaju postoje različite odluke i suprotno presuđenje sudova o istom tužbenom zahtevu kao što je konkretan, pa nije ispunjen ni uslov koji se odnosi na potrebu ujednačavanja sudske prakse.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije po opštim pravilima iz člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 403. stav 3. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 55/14) koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. istog zakona i našao da revizija tuženog nije dozvoljena.
Prema noveliranoj odredbi člana 394. stav 2. ZPP revizija nije dozvoljena o imovinskopravnim sporovima kada se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, na predaju stvari ili izvršenja neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Parnični postupak pokrenut je 31.08.2005. godine tužbom kojom je postavljen tužbeni zahtev za isplatu iznosa od 16.700,65 dinara sa pripadajućom kamatom koji iznos je kao vrednost predmeta spora naveden i u tužbi i u uvodu prvostepene presude. Parnica je pravnosnažno okončana donošenjem presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2208/14 od 18.07.2014. godine.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (na dan 31.08.2005. godine vrednost 1 evra iznosila je 84,4605 dinara), to revizija tuženog nije dozvoljena.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća sudija
Milomir Nikolić,s.r.
