Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 687/2022
22.12.2022. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasmine Stamenković, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Tatjane Miljuš, Branka Stanića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., koju zastupa punomoćnik Srđan Konakov, advokat iz ..., protiv tužene Osnovne škole „Svetozar Marković Toza“ iz Novog Sada, koju zastupa Pravobranilaštvo Grada Novog Sada, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2465/21 od 16.11.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 22.12.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2465/21 od 16.11.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2475/2020 od 07.06.2021. godine, odbačena je tužba tužilje u delu kojim je tražila da se obaveže tužena da joj uplati pripadajuće poreze na iznos izgubljene zarade. Tužbeni zahtev tužilje usvojen je za isplatu naknade materijalne štete na ime izgubljene zarade za period od 24.12.2017. godine do 31.08.2020. godine u iznosu od 147.898,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 10.04.2021. godine do isplate, kao i iznos od 26.711,00 dinara na ime zakonske zatezne kamate obračunate od dospelosti svakog pojedinačnog potraživanja pa do izrade nalaza i mišljenja dana 09.04.2021. godine. Tužena je obavezana da tužilji na dosuđeni iznos izgubljene zarade obračuna i uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje kod nadležnih organizacija za obavezno socijalno osiguranje i da joj naknadi troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od pravnosnažnosti presude do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2465/21 od 16.11.2021. godine odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu u usvajajućem delu.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužena je blagovremeno izjavila reviziju po osnovu odredbe člana 404. ZPP, zbog pogrešne primene materijalnog prava, radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa i u interesu ravnopravnosti građana, kao i novog tumačenja prava.

Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da nisu ispunjeni zakonski uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. ZPP, da bi se dozvolilo odlučivanje o reviziji tužene.

Prema razlozima drugostepene presude, tužilji je dosuđena izgubljena zarada, polazeći od utvrđene činjenice da tužilji u utuženom periodu nije vršeno uvećanje plate 10%, u skladu sa Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama iz člana 3. stav 1. tačka 1. podtačka 4. Nižestepeni sudovi su stanovišta da tužilja ima pravo na uvećanje plate po osnovu inkluzije, odnosno iz razloga što je držala nastavu u odeljenju u kome je bila upisana i učenica koja je nastavu pohađala u individualnom obrazovnom programu IOP1.

Vrhovni kasacioni sud je stanovišta da razlozi na kojima je zasnovana drugostepena presuda ne upućuju na potrebu drugačijeg razmatranja posmatranog pravnog pitanja. Odluka drugostepenog suda u skladu je sa pravnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda o pravu zaposlenih u javnim službama, odnosno u školi, na uvećanje zarade po osnovu rada sa decom ometenom u razvoju. Odredba člana 2. tačka 1. podtačka 4. Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama („Sl. glasnik RS“, br.44/2001, 30/02...58/14), koja u konkretnom slučaju predstavlja merodavan pravni propis, izričito predviđa da se propisani koeficijenti za obračun plate iz stava 2. ove Uredbe uvećavaju zaposlenima u školi za decu ometenu u razvoju i nastavniku odeljenja za decu ometenu u razvoju pri redovnoj osnovnoj školi za 10%. Pravo na uvećanje zarade za 10% imaju nastavnici u redovnim školama sa formiranim Posebnim odeljenjem za decu ometenom u razvoju, odnosno kada rade sa decom ometenom u razvoju, nezavisno od odeljenja u kojoj su ta deca upisana. To pravo nastavnika opravdano je njihovim dodatnim radnim angažovanjem u radu sa decom koja nastavu pohađaju prema individualnom obrazovnom planu (IOP). Uredba na koju tužena ukazuje u reviziji, odnosno izmene i dopune navedene Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama, u reviziji tužene ne navode se pravno relevantni argumenti za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj. Ne postoji potreba za novim tumačenjem prava o navedenom pravnom pitanju.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije tužene, u smislu odredbe člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužene nedozvoljena.

Shodno odredbi člana 403. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 147.898,00 dinara. Imajući u vidu da vrednost predmeta spora pobijanog dela presude ne dostiže zahtevani revizijski cenzus za odlučivanje, sledi da je revizija tužene nedozvoljena.

U skladu sa iznetim odlučeno je kao u stavu drugom izreke, primenom odredbe člana 413. ZPP.