.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 687/2023
13.04.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Dragane Boljević, Dragane Marinković i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Jelena Cakić advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo - Odeljenje u Nišu, radi utvrđenja pravnog odnosa, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Prokuplju Gž1 52/22 od 20.10.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 13.04.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Prokuplju Gž1 52/22 od 20.10.2022. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Prokuplju Gž1 52/22 od 20.10.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Višeg suda u Prokuplju Gž1 52/22 od 20.10.2022. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Kuršumliji P1 206/2022 od 25.08.2022. godine kojim je odbačena tužba protiv tužene Republike Srbije radi utvrđenja prava, odnosno pravnog odnosa.
Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu tužilac je, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, blagovremeno izjavio reviziju predviđenu članom 404 (posebna revizija).
Posebna revizija može se izjaviti samo zbog pogrešne primene materijalnog prava. Zbog toga su za njenu dozvoljenost irelevantni navodi tužioca o učinjenoj bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 194. ZPP, kao i navodi da je izreka pobijanog rešenja nerazumljiva i u suprotnosti sa datim obrazloženjem i stanjem u spisima kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP.
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava. Navedena odredba se, na osnovu člana 420. stav 6. ZPP, shodno primenjuje u postupcima povodom revizije protiv rešenja kojim se postupak pravnosnažno okončava.
Tužilac je podnetom tužbom u ovom sporu tražio da se utvrdi da tužena odgovara za obavezu Zavoda - Specijalne bolnice za rehabilitaciju „Žubor“ iz Kuršumlijske banje da uplati poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, određenu presudom Opštinskog suda u Kuršumliji P1 35/06 od 18.04.2007. godine. Označenom presudom Zavod za specijalizovanu rehabilitaciju „Žubor“ iz Kuršumlijske banje obavezan je da tužiocu isplati neplaćenu zaradu za period od septembra 2005. godine do novembra 2006. godine i da uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje. Pre podnošenja ove tužbe tužilac je ishodovao pravnosnažnu presudu P 53/21 od 17.12.2021. godine kojom je tužena obavezana na isplatu novčanog potraživanja dosuđenog pravnosnažnom izvršnom presudom Opštingskog suda u Kuršumliji P1 835/06 od 18.04.2007. godine, kao osnivač Zavoda za specijalizovanu rehabilitaciju „Žubor“ iz Kuršumlijske banje (nad kojim se ne može pokrenuti postupak stečaja) i solidarni dužnik njegove obaveze pod uslovima iz člana 14. Zakona o stečaju.
Kod takvog stanja stvari, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne postoje uslovi da bi se dozvolilo odlučivanje o posebnoj reviziji izjavljenoj protiv rešenja o odbacivanju tužbe, zasnovanom na odredbi člana 194. ZPP. Označena procesna odredba predviđa pravni interes kao procesnu pretpostavku za tužbu za utvrđenje, a on ne postoji ako je dospeo zahtev za činidbu. U ovom slučaju zahtev za uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje je dospeo i prema tuženoj se može ostvarivati tužbom za osudu na činidbu, pod uslovima iz člana 14. Zakona o stečaju.
Iz navedenih razloga, ne postoji potreba da se o posebnoj reviziji tužioca odlučuje iz bilo kog razloga propisanog članom 404. stav 1. ZPP, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke.
U podnetoj tužbi nije određena vrednost predmeta spora. Tužiocu je naloženo da plati sudsku taksu za rešenje o odbacivanju tužbe u iznosu od 950,00 dinara - polovina takse za tužbu, u smislu tarifnog broja 2. tačka 3. Taksene tarife. To znači da bi taksa na tužbu iznosila 1.900,00 dinara, koja se plaća za vrednost predmeta spora do 10.000,00 dinara. Sledstveno izloženom, tužiočeva revizija nije dozvoljena jer je tako određena vrednost predmeta spora očigledno niža od vrednosti predmeta spora koja je članom 403. stav 3. ZPP propisana kao merodavna za dozvoljenost revizije.
S`toga je, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. i člana 413. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
