Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Branka Stanića, Tatjane Miljuš i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Šćekić, advokat iz ..., protiv tuženog Centra za porodični smeštaj i usvojenje Beograd, koga zastupa Državno pravobranilaštvo u Beogradu, radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 472/20 od 20.02.2020. godine, u sednici održanoj 07.04.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE predlog tuženog za odlučivanje o reviziji izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 472/20 od 20.02.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 472/20 od 20.02.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 472/20 od 20.02.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1812/18 od 19.09.2019. godine, kojom je usvojen tužbeni zahtev i tuženi obavezan da joj po osnovu minulog rada na ime navršenih godina rada u ustanovama socijalne zaštite, u kojima je radila pre premeštaja na rad kod tuženog i na osnovu rada kod tuženog, a koja razlika je nastala u periodu od 19.09.2014. godine do 30.04.2016. godine, isplati ukupno 80.024,23 dinara u pojedinačnim mesečnim iznosima sa pripadajućom kamatom od dospelosti do isplate, kao u tom stavu izreke i da tužilji naknadi troškove postupka od 60.706,00 dinara sa kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tuženi je blagovrmeno izjavio posebnu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizija na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj (član 404. stav 1. ZPP), jer je o zahtevu tužilje odlučeno pravilnom primenom materijalnog prava, koji ne odstupa od stava Vrhovnog kasacionog suda izraženog u odluci Rev2 2034/2019, prema kome se ima smatrati da je tužilja u radnom odnosu kod istog poslodavca nezavisno od toga što je rad obavljala u ustanovama koje nisu osnovane od strane istog nivoa vlasti – Jedinice lokalne samouprave i Vlade Republike Srbije, jer su sve ove ustanove deo istog sistema mreže socijalnih ustanova.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da izjavljena revizija nije dozvoljena.

Prema članu 441. ZPP revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti sporova, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj parnici iz radnog odnosa podneta je 28.06.2017. godine, vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 80.024,23 dinara.

Kako se u ovom radnom sporu tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tužene nije dozvoljena na osnovu člana 403. stav 3. ZPP.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić