Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Srbislav Stojanović, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Požarevca, kao osnivača sada likvidiranog Javnog radio-difuznog preduzeća „Radio Požarevac“ iz Požarevca, čiji je zakonski zastupnik Gradsko pravobranilaštvo Grada Požarevca, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2958/22 od 10.11.2022. godine, u sednici održanoj 27.09.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2958/22 od 10.11.2022. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Požarevcu P1 304/21 od 06.04.2022. godine, stavom prvim i drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu na ime dospelih, a neisplaćenih zarada za period od 01.11.2015. godine do 21.10.2016. godine isplati ukupan iznos od 608.394,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačno opredeljene iznose od dospelosti do isplate, kao i da se obaveže tuženi da za tužioca kod nadležnog Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – filijala Požarevac, uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi propisanoj zakonom za navedeni period. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor za 2016. godinu isplati iznos od 75.678,40 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.01.2017. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade štete za neisplaćenu uvećanu zaradu za prekovremeni rad za dane 03.09.2016. godine i 04.09.2016. godine isplati iznos od 8.075,98 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 15.10.2016. godine do isplate. Stavom petim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 157.125,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2958/22 od 10.11.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju sa zahtevom za naknadu troškova njenog sastava.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 441. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011...18/20), Vrhovni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st.1. i 3.), osim iz člana 404. ovog zakona. Odredbom člana 441. istog zakona, propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U ovoj parnici tužilac je tražio isplatu neisplaćene zarade, uplatu doprinosa i naknadu štete na ime neiskorišćenog godišnjeg odmora i uvećane zarade za prekovremeni rad, pri čemu je vrednost predmeta spora 692.148,38 dinara.

U konkretnom slučaju se ne radi o parnici iz radnog spora u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku (kada je revizija uvek dozvoljena), jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, niti je revizija podneta na osnovu člana 404. istog zakona, a kako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnaže presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud ocenio da revizija tužioca nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Troškovi revizijskog postupka na ime sastava odgovora na reviziju tuženom nisu priznati, jer mu nisu bili nužni i potrebni u smislu odredbe člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom doneo primenom odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić