Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je sa tuženim zaključivala više ugovora o radu na određeno vreme radi zamene odsutne radnice i kod tuženog u kuhinji radila u kontinuitetu, počev od 01.09.2016. zaključno sa 08.03.2019. godine. Poslednji ugovor o radu broj ... od 22.11.2018. godine zaključen je za period od 26.11.2018. do 26.02.2019. godine radi zamene iste odsutne radnice koja je u tom periodu koristila odsustvo u smislu Zakona o zdravstvenom osiguranju. Aneksom tog ugovora broj .../... od 25.02.2019. godine promenjen je član 5. ugovora o radu broj ... tako što je ugovoreno da tužilji prestaje radni odnos nakon 08.03.2019. godine, odnosno nakon korišćenja godišnjeg odmora (6 dana od godišnjeg odmora za 2018. i 3 dana od godišnjeg odmora za 2019. godinu). Rešenjem tuženog broj ... od 25.02.2019. godine tužilji je prestao radni odnos 08.03.2019. godine zbog isteka ugovora o radu na određeno vreme. Odsutna zaposlena koju je tužilja zamenjivala nije se vratila na posao do okončanja parnice pred prvostepenim sudom, a poslove ... su obavljala lica koja su kasnije primana na određeno vreme.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je zaključio da radni odnos na određeno vreme u slučaju zamene privremeno odsutnog zaposlenog može trajati, saglasno članu 37. Zakona o radu, i duže od 24 meseca – sve do povratka odsutnog zaposlenog na rad, da navedenom zakonskom odredbom nisu ograničeni ni nabrojani razlozi privremene odsutnosti zaposlenog, niti je uslovljeno da se radi o istom razlogu odsutnosti, kao i to da njome nije propisana obaveza poslodavca da sa jednim istim licem zaključi samo jedan ugovor o radu za ceo period privremene odsutnosti zaposlenog, te da u konkretnom slučaju prestanak radnog odnosa na određeno vreme zaposlenog koji zamenjuje odsutnog zaposlenog nije uslovljen povratkom odsutnog zaposlenog, već istekom roka na koji je ugovor zaključen, zbog čega je neosnovan tužiljin zahtev za utvrđenje da je kod tuženog zasnovala radni odnos na neodređeno vreme ni sa jednim od označenih datuma (16.09.2018. odnosno 08.03.2019. godine). Imajući u vidu da je tužilja potpisala osporeni aneks ugovora o radu broj .../... bez mane volja i da je u tom aneksu kao dan prestanka tužiljinog radnog odnosa označen 08. mart 2019. godine, sa kojim datumom je tužilji radni odnos i prestao, na osnovu rešenja tuženog broj ... od 25.02.2019. godine, i to zbog isteka ugovora o radu na određeno vreme, nižestepeni sudovi su zaključili da ne postoji nijedan zakonski razlog za poništaj pomenutog aneksa ugovora o radu, niti rešenja o prestanku radnog odnosa. S obzirom na to da su i glavni i eventualni tužbeni zahtev neosnovani, nižestepeni sudovi su odbili i tužbeni zahtev tužilje za vraćanje na rad koji odgovara njenoj stručnoj spremi i sposobnostima.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužilje.

Zakonom o radu („Službeni glasnik RS“, br.24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17-US, 113/17, 95/18-autentično tumačenje) propisano je (član 37): da ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba (stav 1), da radni odnos na određeno vreme ne može biti duži od 24 meseca (stav 2), i da izuzetno od stava 2. ovog člana, ugovor o radu na određeno vreme može da se zaključi, ako je to potrebno zbog zamene privremeno odsutnog zaposlenog, do njegovog povratka (stav 4).

U konkretnom slučaju, iako je tužilja sa tuženim u kontinuitetu zaključivala više ugovora od radu radi zamene istog odsutnog radnika s posla počev od 01.09.2016. godine, svi ti ugovori bili su zaključivani na određeno vreme. Naime, ugovorom o radu od 30.12.2016. godine tužilja je zasnovala radni odnos za period od 01.01.2017. godine do povratka odsutne zaposlene sa porodiljskog odsustva, a počev od 14.09.2018. godine tužilja je sa tuženim zaključivala niz ugovora o radu na određeno vreme radi zamene iste odsutne zaposlene sa oročenim trajanjem - radi zamene zaposlene koja koristi godišnji odmor do 24.10.2018. godine (ugovor broj ... od 14.09.2018. godine), radi zamene zaposlene koja do 25.11.2018. godine koristi bolovanje (ugovor broj ... od 24.10.2018. godine), radi zamene odsutne zaposlene koja do 26.02.2019. godine koristi odsustvo u smislu Zakona o zdravstvenom osiguranju (ugovor broj ... od 26.11.2018. godine) i konačno do 08.03.2019. godine (aneks ugovora .../... od 25.02.2019. godine). Na takvu situaciju primenjuje se odredba člana 37. stav 4. Zakona o radu prema kojoj rad na određeneo vreme može trajati i duže od 24 meseca, zbog čega produženo trajanje ugovora ne dovodi do preobražaja rada na određeno u rad na neodređeno vreme, kako su to nižestepeni sudovi pravilno zaključili.

Zbog toga, kao i zbog činjenice da je tužilji radni odnos prestao 08.03.2019. godine, na osnovu rešenja tuženog broj ... od 25.02.2019. godine, neosnovani su navodi koje tužilja ponavlja u reviziji, a o kojima je drugostepeni sud dao jasne i pravilne razloge razloge, o tome da je tužilja zasnovala radni odnos kod tuženog na neodređeno vreme na poslovima kuvara počev od bilo koja od dva datuma koje je tužilja označila u osnovnom (16.09.2018. godine) i u eventualnom zahtevu (08.03.2019. godine).

Ni navodi revizije o tome da sud nije utvrdio datum povratka zaposlene, razlog njenog odsustva i vreme trajanja tog odsustva nisu osnovani, pošto je tužilja pristala da zaključi aneks ugovora prema kome trajanje njenog radnog odnosa nije bio vezan za povratak odsutne radnice, već nastupanjem određenog datuma -08.03.2019. godine, pa sve druge okolnosti na koje tužilja ukazuje nisu od uticaja na zakonitost i pravilnost drugostepene odluke.

Ostalim navodima revizije ponavljaju se žalbeni razlozi o kojima se drugostepeni sud detaljno izjasnio, dajući pravilne razloge koje prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Na osnovu iznetog, Vrhovni kasacioni sud je reviziju odbio kao neosnovanu, primenom člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić